PONEDELJAK, 20. APRIL 2015. U 12:00

MALA SALA

razgovor povodom knjige
Razgovaraju: Oto Horvat, Alen Bešić, Nenad Šaponja i Vesna Kapor

"Možda sada više nego ranije nas književnost i umetnost vraćaju nama samima. To je trenutak kada sve ostalo nepotrebno prestaje da postoji, kada smo sami sa sobom i svojim mislima. Umetnost jeste tačka oslonca jedinke i društva jer nas uči lepoti i mudrosti." O. Horvat

Sabo je stao  postavlja pred nas iznova pitanje kako pričati priče, kako  izmestiti pripovedački glas i izvestiti svet o večito istom, a u svakom pojedinačnom slučaju iznova najtragičnijem momentu,  kako razmestiti ono što se zove život na predele čiji su najizvesnije koordinate smrt i bol.  Poetizacija teme, u slučaju ove knjige, jedini je način da se svet prokaže, da se nanosi mučnine i izoštre i otkriju. Večita opsesija onih koji nadžive bliske jeste krivica. Junak ovog romana, rasklapa svoja sećanja, postavlja dve tačke , dve smrti, kao ose pripovedanja. Kroz pripovedanje o ocu i ženi koju gubi,  pripovedač (Sabo, zapravo pisac, koji i ne krije autobiografski trag) postavlja pitanja o tome kako preživeti, i kako živeti. Skoro u svakom poglavlju svoju krivicu i osećaj da je mogao učiniti nešto što bi promenilo tok i prevariti smrt ili ublažiti muke, on beleži odrednicom: Ja izdajnik.
Reč je ovde o prisustvu i odsustvu. O smrti i životu. O katarzi, posle ispričanog, kao jedinoj mogućnosti preživljavanja. O Orfeju i mrtvoj dragoj.

Oto Horvat objavio je više pesničkih knjiga, a za roman Sabo je stao dobio je nagradu Biljana Jovanović.