ПОНЕДЕЉАК, 11. ДЕЦЕМБАР У 18.00

НОВИ ПРОСТОР

Нобелова награда додељује се сваке године појединцима или групи чији је успех изванредан. То укључује посебна истраживања, нове технике и технологије или посебан допринос друштву. При самом спомену Нобелове награде већина људи види слику универзалних генијалаца и бриљантних појединаца који су је добили. Нобелова награда носи име по Алфреду Нобелу, шведском индустријалцу  и изумитељу динамита. Он је 27. децембра 1895. у Шведско-норвешком КЛУБу у Паризу објавио идеју о оснивању фонда из којег би се додељивале награде најзаслужнијима.
Нобел је био запрепашћен и шокиран начином на који је свет употребљавао његов изум – динамит. У  тој чинјеници лежи разлог његове одлуке да се награде додељују онима који својим способностима највише доприносе човечанству. Да ли је Нобелова награда одлазила увек у праве руке, да ли је исполитизована, зашто су неки одбили да је приме, ко је награду добио више пута, ко су жене лауреати... остају питања на која тражимо одговор.
Награде се додељују једном годишње на свечаности који се одржава по правилу 10. децембра - дана када је преминуо Алфред Нобел.
Истраживање на тему Нобелове награде обавила је једна изузетно образована жена, са много талената, госпођа Мирјана Цвекић, предавач је инженјер, доајен информационих технологија, хуманиста, преводилац и писац. Њена богата каријера започела је научним деловањем јер је она и конструктор првог домаћег транзисторског пријемника, да би потом  прешла на иновативну технологију (тада) микрофилма и радила у иностраним компанијама.  Радила је као професор и стручни уредник часописа ,,Микрографија“, аутор је неколико стручних књига из области технике учествовала и организовала на пројектима информационих система. Писањем и превођењем починје да се бави у познијим годинама, а бисери њеног преводилачког рада су ,,Медикус“, ,,Јерусалимски дијамант“ и ,,Потомци Медикуса“.