УТОРАК, 13. МАРТ У 20.00
МАЛА САЛА
Циклус: Психоаналитичке теорије филма и визуелних уметности
разговор о књизи
За почетак овог циклуса одабрана је књига Лоре Малви која је, под насловом Визуелна и друга задовољства, у преводу Александре Костић и издању Филмског центра Србије, објављена током прошле године, али још није било значајних критичких реакција на њу у локалном контексту. Наиме, то је историјски веома значајна књига за студије односа психоналитичке теорије (Фројда и Лакана), филма (Кинга Видора и Хичкока) и визуелних уметности (Мери Кели и Барбаре Кругер), која већ деценијама изазива полемике у различитим дисциплинама. Преводи текстова од којих су неке од тих полемика кренуле, уз иницијални текст под називом Визуелно задовољство и наративни филм које је као предавање Лора Малви извела још 1973. на Одсеку за француски језик Универзитета у Висконсину, те одмах потом и објавила у британском часопису за теорију и историју филма Екран (Сцреен), објављени су у Женским студијама, у темату о Феминистичкој теорији филма који је приредила Бранка Арсић још пре пуних двадесет година. Цео тај темат је бесплатно доступан у интернет верзији тог часописа, тако да је стручна публика могла бити већ давно припремљена на критичку рецепцију. Већ текстови Џоан Коупџек и Каје Силверман, објављени у том темату показали су да је теорија Лоре Малви заробљена у доста ригидне симплификације и психоаналитичке теорије и теорије филмског језика, и изазвали су неку врсту ревизије њених ставова. Ово ће бити прилика да се представе и узму у обзир и критике Џенет Штајгер, из угла студија филмске рецепције, затим Џудит Батлер, из угла перформативног извођења родних идентитета, Бел Хукс са позиција расних подела и опозиционих погледа црних гледатељки, па све до критика Ноела Керола и Дејвида Бордвела изведених са становишта пост-теоријских студија филма. Дискусија о свим тим критикама се, притом, не изводи да би се поништио значај теорије коју је Малви поставила, већ да би се она потпуније сагледала у релевантним дискурзивним и историјским контекстима.
![]() |
![]() |
![]() |