PETAK, 29. JAUNAR U 19.00 VELIKA SALA
razgovor povodom romana
učestvuju: Nemanja Veljović Subrosa, Aleksandar Maksim Popović i autorka
Nova zbirka priča srpske književnice Laure Barne, sa simboličkim naslovom „Muzej ne radi“, sadrži 25 priča i kao fokalnu temu koja se provlači kroz sve priče ima umetnost, pa je „šetnja“ kroz muzejsku postavku zapravo kulturološko putovanje kroz istoriju umetnosti,
od praistorije do današnjih dana.
Zbirku otvara priča „Ostrvo“, kojom simbolično označava samog umetnika, koji jeste ostrvo za sebe, pogotovo kada se nalazi u procesu stvaranja. Umetnik, kao svojevrsna endemska vrsta, večito je zatvoren na ostrvu stvaranja.
Autorka ostaje verna svom pristupu književnom delu za koje smatra da bi trebalo biti enciklopedija u kojoj čitalac nalazi imena i pojmove, od Vilendorfske Venere i Čoveka sa crvenom turbanom, od kafane „Karo Pub“ do Muzeja „25 maj“, stvarajući čitaocu utisak da se nalazi u pravom, velikom muzeju.
Uzimajući temu umetnosti kao književni predložak, Laura Barna varira pristup u svakoj priči ponaosob, od tumačenja umetničkog dela („Slučaj jednog Vinsenta“ i „Slika s pogledom na Renea Magrita“) do procesa stvaranja („O tome kako bi ko“) , po potrebi menjajući tačku gledišta, ne zazirući da podražava umetnički stil i poetiku umetničkih pravaca o kojima piše („Udarac po udarac - eksperiment“), naglašavajući tako da je prostor umetnosti jedan poseban prostor u kome obitavamo, bez obzira na to da li ga registrujemo čulno ili svesno, te u kome se prožimaju i prepliću sudbine umetnika, konzumenata umetnosti, čuvara umetnosti, ali i umetnički pokreti, poetike, sudbine...
„Muzej ne radi“, kao zbirka priča, čitaocu koji se prvi put sreće sa književnošću Laure Barne može poslužiti i kao prolegomena za do sada objavljene romane, budući da se u njoj nalaze priče („Topčiderski rubin“, „Ruža gospođe Bete“...) iz kojih su nastali neki od romana ove autorke: „Crveni presek“, „Pad klavira“,„ Jugo uvek okreće na buru“, „Sanatorijum pod belim“... Zbirku zatvaraju kratke priče „Gomila“ i „Muzej ne radi“, koje posle promenade kroz muzej ukazuju na tragizam umetnosti i stvaralaštva jer umetnik, zaokruživši svoje delo, shvata da ono lako, u vremenu današnjem, može ostati daleko od čitalaca jer - Muzej ne radi.
