СРЕДА, 7. ЈУЛ У 19.00 ВЕЛИКА САЛА
„Песници долазе до својих песничких инспирација најчешће кроз литературу коју читају, а само прави рођени песници и други уметници, до својих књига, песама, приповедака, драма, поезије - прозе долазе тако што их инспирише сам живот. Само оно што се само из нас излије, изнедри, може се назвати аутентичним и нашим. Млади песник Коста Косовац ове своје песме дугује самом себи. И када му је песма срочена у најстрожој форми, у римованим строфама и у сонетном облику, све је из њега потекло - и осећај, и мисао, и звук и слика.
Поезију пише из стеченог искуства, из живота који је природно живљен: ,Нит се живот икад учи напамет.’
Све је код овог младог песника природно, све живо и у љубави и доброти рођено, ништа намештено, позајмљено, ништа туђе, све његово од наслова песме до саме песме. Наслов и песма код Косте, као и код Бранка Миљковића ,воде љубав’.
Из ове руковети необјављених песама издваја се антологијска песма ,Поезија’ објављена у листу ,Политика’ у Културном додатку 9. марта 2019. године. Аутор ове мале белешке о поезији овог песника има само једну примедбу и жељу да у својој поезији песник Коста Косовац инспирацију потражи у веселим просторима радости.“ Драган Колунџија