logo skc

Жан ван Хесвијк – деколонизација имагинације
УТОРАК, 10. ДЕЦЕМБАР У 19.30 ВЕЛИКА САЛА
М Р Е Ж А
ПЕТАК, 6. ДЕЦЕМБАР У 19.00 ВЕЛИКА САЛА
Марко Црнобрња: СТУДИЈА ИЗВОДЉИВОСТИ
ПЕТАК, 6. ДЕЦЕМБАР У 18.00

Filozofija, film i vizuelne umetnosti u tekstovima Anet Majkelson

c_1100_0_16777215_00_slike_19_01_filozofija_film_forum_29_januar.jpg

UTORAK, 29. JANUAR U 20.00 MALA SALA

predavanje i razgovor sa vizuelnim primerima
Iako je na teorijskoj sceni inicijalno postala poznata kao neko ko je zastupao pozicije minimalizma u vizuelnoj umetnosti, zašta je paradigmatičan primer bio tekst za katalog izložbe Roberta Morisa u Korkoran muzeju 1969. Anet Majkelson nikada nije pristala na ograničenja grinbergijanskog modernističkog kanona, koji je suvereno vladao u sredini u kojoj je ona delovala. Kao saradnica Artforuma, a potom i jedna od osnivačica časopisa Oktobar, ona se bavila i intermedijalnim pojavama kao što je rad Ivon Rajner, dok je na Tiš umetničkoj školi, gde je predavala ceo svoj radni vek, držala kurseve i o dadi, pop artu i nadrealizmu, pa čak i raznim popularnim žanrovima kao što je naučna fantastika. U njenim filmskim esejima i studijama obrađeni su Sergej Ejzenštajn, Džiga Vertov, Maja Deren, Kris Marker, Majkl Snou, Sten Brekidž, Stenli Kjubrik, dok je u metodološkom smislu uvodila teorije Rolana Barta, De Sosira, Levi Strosa, Deride, Bataja i Lakana. I njena kulturna pripadnost bila je dosta hibridna, upravo kao i disciplinarna jer je brzo nakon studija filozofije i istorije umetnosti na Kolumbiji, kod Mejera Šapiroa, prešla na dalje studije u Pariz gde je pedesetih i šezdestih godina dvadesetog veka radila i kao likovna kritičarka i urednica pariskog izdanja Njujork Herald Tribjuna. Iako je objavila relativno mali broj dužih eseja, bila je izuzetno predana i čitanju i pisanju, što pokazuje obimna do sada neobjavljena pisana građa koju je 2014. godine ustupila Geti institutu u Los Anđelesu, a na veoma upečatljiv način vizualizuje fragment njene biblioteke u optici Babet Mangold iz 1976. godine. Prvi njen tekst koji je preveden na naš jezik bio je transkript predavanja koji je održala u muzeju Gugenhajm u Njujorku, pod nazivom „Umetnost i strukturalistička perspektiva“, koji je objavljen u časopisu Gradina 1976. da bi znatno kasnije bio objavljen i skup njenih eseja pod nazivom „Filozofska igračka“, u sjajnom prevodu Branka Vučićevića. Živela je pune 94 godine, i napustila nas je septembra ove godine.

Pin It
© 2023 SKC Beograd

Please publish modules in offcanvas position.

Studentski kulturni centar - Kralja Milana 48, Beograd

Don't have an account yet? Register Now!

Sign in to your account