ЧЕТВРТАК, 24. ФЕБРУАР У 18.30

ГАЛЕРИЈА СКЦ НОВИ БЕОГРАД

Циклус праисторија на тлу Србије, арехеолог праисторичар Јелена Паламаревић, Седморечје школа праисторијске археологије

Енеолит или бакарно доба (4.500-3.000 пре н.е. ) представља нову, динамичну епоху коју карактерише брже смењивање култура. Развој металургије бакра, климатске промене, учестале миграције становништва из основа мењају и традиционалне неолитске земљорадничко сточарске културе у свим деловима Европе. На територији данашње Србије у то време клима је још повољна за традиционалан, седелачки начин живота у трајним насељима. Осим тога, неолићани са ових територија већ познају нови материјал бакар.

Ово у основи мирољубиво становништво одједном се нашло на удару странаца који у потрази за природним богатствима и новим материјалом долазе из два правца. Са севера пристижу агресивни номади из степских крајева јужне Русије, а југоисточни делови потпадају под јак утицај културе егејског подручја. Домородачке заједнице са овог тла, током целог 3. миленијума п. н. е. у епохи енеолита, нису могле да се осамостале и остваре културу особених обележја.