СРЕДА, 10. МАЈ У 19.00

МАЛА САЛА

Разговор поводом књига Меко језгро  и  Пут ка усправној земљи
учествују: Никола Маринковић, Немања Каровић и аутор; уредник и модератор: Весна Капор
Поетичко опредељење Драгана Хамовића усмерено је на естетизацију сећања. Књига песама, прича и аутопоетичких записа „Меко језгро” – сведочанство је песниковог преданог трудбеништва у неговању културе памћења. Прожимајући лично и колективно историјско искуство и осмишљавајући њихове егзистенцијалне и метафизичке исходе, Хамовић артикулише и уцеловљује наративни идентитет. Реч је о духовноисторијском самоодређењу, аутентичном самоопису, знањем, песничком и историјском самосвешћу, опремљеном да се суочи са искушењима савремене епохе и преовлађујућег самозаборава. (Јана Алексић)
Књига Драгана Хамовића „Пут ка усправној земљи“ резултат је промишљеног и систематичног поетичког истраживања српскога пјесништва кроз вријеме. Тако је могућно пратити и развој српске поезије двадесетога стољећа из једне „проблемске“, утврђене тачке – из њене „културне самосвести“ – што је већ у поднаслову књиге истакнуто („Модерна српска поезија и њена културна самосвест“). Наслов Хамовићеве књиге несумњиво алудира на наслов једне од најзначајнијих и најстроже компонованих збирки модерног српског пјесништва – на Усправну земљу Васка Попе – чији је енглески превод седамдесетих година XX вијека значио недвосмислену афирмацију српске модерне поезије засноване на националним симболима и потврду високе мјере модерног српског пјесништва у контексту свјетске књижевности. Наравно да је такво усмјерење пратио и другачије идеолошки усмјерен ток који је имао такође утицај на развој српске поезије и мисли о њој. Хамовићев „Пут ка усправној земљи“ прати један моћан ток развоја српског пјесништва који тежи превладавању дихотомије „националног тла и модерности“ и тежи успостављању континуитета у поезији и култури. (проф. др Јован Делић)