ПЕТАК, 1. НОВЕМБАР У 19.00 ВЕЛИКА САЛА
представљање књиге
Учествују: Јована Милованчевић, Никола Маринковић и ауртор
„Пуне су ми очи даљине“, аутора Николе Вујчића садржи пажљиво одабране старе стихове и неколико нових, до сада необјављених песама. Кроз ову књигу, Вујчић уводи читаоце у интимни свет поезије, у којем доминирају мотиви природе, човековог унутрашњег путовања и осећаја пролазности. Његове песме прожете су дубоком емотивношћу и размишљањима о односу човека и света, као и о неминовном протоку времена. Метафорички богата, ова поезија успева да истовремено буде и лична и универзална, говорећи о искуствима која су свима блиска, али посредована кроз песнички израз оријентисан на однос гледања и писања, веома важан за неоверистичку поетику.
Ова књига је више од збирке песама – она је водич кроз свет речи, који ће вас одвести у далеке мисли, осећања и простор личног сазревања. Читаоци ће у „Пуне су ми очи даљине“ пронаћи не само врхунски пример савремене српске поезије, већ и дело које ће их инспирисати да траже сопствене одговоре на велика животна питања.
„За настанак песме пресудно је песничко стање које се у нама јавља, развија и, напослетку, распршује. Оно није подређено никаквим правилима, оно је непостојано, независно од наше воље, уз то краткотрајно, и као што се случајно јавља, исто тако случајно престаје. Али ни оно није довољно да би неко, благодарећи њему, постао песник. Свака песма је јединствена, створена посебном техником која одумире у тренутку стварања, она служи само песнику да створи одређену песму. Ту нема понављања јер се песма не може понављати. Написавши песму, треба умети погледати на њу са стране, очима непознатог читаоца – да ли је он разуме, хоће ли прочитати твоје стихове као властито изражавање. Свака песма је ʼмало открићеʼмоћи језика. Као што је у камену жива заточена скулптура, тако је у језику скривена песма коју треба да истерамо на белину папира, да је ослободимо ропства заборава. Јер све што је записано, оно је и ослобођено.
Песма је мала област живота, у којој, ако је могуће, треба да постоји све – живот природе и ствари које постају и настају ʼпред нашим очимаʼ, време и простор који нас окружују и сва емоционална стања која чине наше биће у својој сложености.“ Н. Вујчић
