УТОРАК, 12. ДЕЦЕМБАР У 18.00 ВЕЛИКА САЛА

предавање

Исидора Секулић је писала да је владика Раде „знао највеће знање, оно што се зна из себе, или никако“, те да су „његово стваралаштво и мисао почели далеко изнад земље, у ноћи, у самоћи, са звездама“. Прича о Његошу, његовој фигури песника, филозофа, владике и владара не јењава. Снага његове мисли и духа, његови световни путеви и данас, после два века, изазов су и угаони камен, а то ће трајати, сасвим извесно до вечности. Исидора вели: „Владика је стално говорио и писао: зрак, луча, искра, светлост“. Кроз њега је проговорила снага стварања. И он кроз своја дела разноси Лучу, разуме мрак васионе, мрак света, али не допушта да он превлада – и исписује химну светлости Божјој, симфонију спасења преко таме палих, обзнањује да „зрака сјајна огња бесмртнога“ у човеку води спознаји вишег и дубљег поретка ствари, води до божанског лица. Ту химну, како вели митрополит, Његош из „Луче микрокозме“ преноси и на „Горски вијенац“, где, кроз ликове игумана Стефана и владике Данила, у трагичком часу расветљује саплеменицима етичке принципе – кроз виши духовни ред, а заправо кроз Христове стопе страдања и васкрснућа. На крају, и сам догађај одвија се на Божић - рођење Христово, што није симболично само на књижевном нивоу, већ и на нивоу онога што он јесте: човек светлости. Његошева тражитељска духовно-филозофска мисао претаче се и на његово поимање историје. Он нас, како каже митрополит, „уводи у смисао нашег земаљског живота, али и у смисао наше вјечне судбине. У том контексту, он нам открива и свештени смисао историје, свјетске, али нарочито српске историје“. И у том смислу, косовска заветна мисао прожима цело његово биће и дело. Отуда је и Капела на Ловћену неодвојиви део његовог стваралаштва и живота и сведочи о метафизичкој/боготражитељској суштини Његошевог карактера.