logo skc

Гордан Николић - Ретроспективна изложба
ПЕТАК, 10. МАЈ У 19.00 (ТРАЈЕ ДО 28. МАЈА)
ЗАШТО ДОКУМЕНТУЈЕМО СТВАРНОСТ?
УТОРАК, 28. МАЈ У 19.00 МАЛА САЛА
JULYEN HAMILTON „KOAN“
ЧЕТВРТАК, 23. МАЈ У 19.00 ВЕЛИКА САЛА
КОНКУРС МЕЂУНАРОДНОГ САЛОНА СТРИПА 2024.
21. МЕЂУНАРОДНИ САЛОН СТРИПА СРЕЋНА ГАЛЕРИЈА СКЦ БЕОГРАД 26 - 29. 9. 2024.

Стихови Валтера Скота

c_1100_0_16777215_00_slike_24_05_2024-05-14_filmforum_-_izvodjenje_poezije_-_skot01.jpg

УТОРАК, 14. МАЈ У 19.30 ВЕЛИКА САЛА
ЦИКЛУС: ИЗВОЂЕЊЕ ПОЕЗИЈЕ НА ФИЛМУ

предавање и разговор са анализом визуелних примера
Предавачи: Тијана Саватић и Стеван Вуковић
Почетак филма „Повратак у Зомбиленд“ Рубена Флајшера из 2019. прати романтичне хероје нашег доба у борби против нељудских бића, праћену Металикином песмом „Господар лутака“, коју после брзе победе прати тријумфални звук председничке химне, уз коју екипа предвођена Вудроу Трејси (Вуди) Харелсоном, у улози Талахасија, улази и настањује се у Белој кући, празној након зомби апокалипсе која се десила у претходном наставку („Зомбиленд“, из 2009). Либрето за председничку химну, чија је церемонијална улога била да слави председнике попут Џорџа Вашингтона, у чију славу је први пут изведен 1815, био је преузет из наративне поеме „Дама са језера“ Валтера Скота, која се у своје време сврставала међу „осијанска дела“, то јест песме базиране на наслеђу келтског барда Осијана, а које је, у ствари, формирао песник Џејмс Мекферсон крајем XVIII века, представљајући их као „древна предања”. „Даму са језера“, која се у штампи појавила 1810, већ следеће године Роберт Сидонс прерадио је у позоришну представу, а 1928. је на основу ње снимљен и истоимени неми филм, у режији Џејмса Фицпатрика. С друге стране, Ђоакино Росини је веома брзо након појављивања те песме кренуо да пише оперу на либрето Андрее Леона Тотоле који је био заснован на њеном француском преводу, пре него што се италијански појавио, и њена премијера се одиграла још 1819, да би потом и Франц Шуберт на основу немачког издања у преводу Филипа Адама Шторка из ње извукао седам песама на основу којих је сачинио свој „Опус 52“, који га је прилично прославио и чији су се сегменти касније користили у многим филмовима, укључујући и Дизнијеву „Фантазију“ из 1940. И друге Скотове песме добиле су музичке аранжмане, и потом и постале звучна подлога филмова као што је случај са „Бони Данди“ из 1825, која се појављује у „Крадљивцима тела“ Роберта Висеа из 1945 (рађеном на основу приче Роберта Луиса Стивенсона), а неке се просто цитирају у фрагментима, као „Мармион“ у „Заробљенику дворца Зенда“ Ричарда Торпа из 1952, „Савршени човек“ Марка Росмана из 2005. или „Патриотизам“ у филму Харолда Рамиса „Дану Мрмота“ из 1993.

Pin It
© 2023 SKC Beograd

Please publish modules in offcanvas position.

Studentski kulturni centar - Kralja Milana 48, Beograd

Don't have an account yet? Register Now!

Sign in to your account