СРЕДА, 12. ДЕЦЕМБАР У 19.00 МАЛА САЛА
учествују: Драгиша Бојовић, Милош Ковачевић, Бојан Чолак; модератор: Весна Капор
Од 1904. године када се огласио у београдском часопису Нова искра, као студент завршне године књижевности на московској Духовној акад-емији, Григорије Божовић је писао пуно и разноврсно, све до самог почетка бомбардовања Београда 1941. Приповедач и путописац, редован сарадник Политике у првим деценијама 20. века, где је објављивао приповетке и путописе, записе о људима и крајевима старе Србије, Божовић је стваралац који је по речима Јована Скерлића „проширио нашу књижевну географију“. Винавер је у осврту на збирку Приповетке из 1924. писао да је Божовић открио непознат свет и да је за писца Божовићевог приповедачког дара то довољно да му име остане у историји националне књижевности. По речима Антуна Барца, Божовићева „прегнантна приповетка“ унела је изворну и оригналну свежину у монотону атмосферу југословенске прозе.
Књижевно дело Григорија Божовића (1880-1945) кога чине приповетке, путописи, публицистика, хроника, нераздвојно је од његове друштвено-политичке делатности и његовог ангажмана националног радника, те га је готово немогуће тумачити изван историјског контекста.” Марија Јефт-имијевић Михајловић
