SREDA, 22. NOVEMBAR U 19.00
MALA SALA
portret pesnika, razgovoručestvuju: Mina Đurić, Nikola Marinković i autor; urednik: Vesna Kapor
„Poetička pozicija Selimira Radulovića je specifična i deluje apartno čak i u krugu poetičkog višeglasja, karakterističnog za savremenu srpsku poeziju, koja je otvorena za najrazličitije pristupe, opšte estetičke pretpostavke, formalne modele i vidove iskustva koje se izražava u pesničkom delu. Radulovićevi stihovi i zvukom i fakturom, i obuhvaćenim iskustvom i tematsko-motivskim krugovima, sugerišu da ih na poetičkoj mapi smestimo na stranu koja stoji bliže tradicionalnim predstavama; ali ona se takođe jasno razlikuje od danas dominantnih oblika tradicionalizma u srpskoj poeziji, oslonjenih na pesmu narodnog pevača, odnosno na neosimbolističko krilo pesništva između dva svetska rata. Takav utisak ostavlja i pesnikova nova zbirka. (…)
Apsolutno poverenje u smisao koji garantuje transcedencija ispoljava se na različite načine u ovoj zbirci. U središnim, isihastičkim celinama(…) dijaloška forma govora uspostavlja se na dve ravni: najpre horizontalnoj, između ovosvetskih aktera, i tada po pravilu onaj iskusniji upućuje da se dimenzija svetog dostiže neizrecivim i utoliko paradoksalnim iskustvom. Ne doktrinom, dakle, ne učenjem, već živim učešćem. Druga ravan je vertikalna, molitvena – samo prividno monološka. Jer iako nema glasnog odgovora transcendencije, onaj ko upućuje molitvu siguran je da taj odgovop čuje, i zna `Da gordi pita, a smernom se Tajna sama otkriva`.“ Saša Radojčić
