ПОНЕДЕЉАК, 11. МАЈ У 19.00
МАЛА САЛА
Два поетска гласа, мушки и женски принцип у поезијиуредник и модератор циклуса: Весна Капор
„Песме Емсуре Хамзић одзванјају евокативним тоновима везаним за различите аспекте културе и језика. Негујући дисциплину форме, пишући песме у преовлађујуће строфички организованим и римованим стиховима, са каталектичким одступањима, опкорачењима, очекиваним и неочекиваним сагласјима, Хамзићева узима један образац да би нарушила његов идеални облик, било у стопи, било у броју слогова, и преко бразготина пројектовала једну раздешену слику у чијем су средишту меланхолични субјект и одсутни свет жеље и могуће унутрашње и спољашње повести.“ (Јован Зивлак).
Емсура Хамзић пише поезију, приповетке, романе, а пише и за децу. Њене песме и приче, као и песме за децу, увршћене су у велики број антологија и избора. Добитница је следећих награда: Међународна награда за креативно укрштање култура, Печат вароши сремскокарловачке, „Милица Стојадиновић Српкинја“... Неки од наслова: Угљевље, Тајна врата, Семирамидин врт, Јерихонска ружа, Вечери на Нилу...
„Све се то спаја, прожима, судара, поништава и обнавља и у животу и у поезији, од када је света и века, а у конкретном случају своди се на питање историјског и културног континуитета. Код срећнијих, да не кажем и мудријих народа, тај је континуитет очуван, а код нас је све то искидано и изровашено. Прошлост нам се указује у нејасним фрагментима, читави векови су затамњени, важни догађаји прећутани, истине фалсификоване... Не знам шта ће са нама бити и не желим да пророкујем, али јасно је, ваљда, да се сталним подривањем темеља не може стићи до крова. А буде ли свака генерација починјала од нуле, остаћемо на нули ,дизајнирати нулу и шминкати ништавило‘. И то, за утеху, звати напретком.“
Ђ. Сладоје
Глас Сладојевог лирског субјекта иде у распону од скрушеног монашког гласа до сатиричног тумача изврнуте збиље. Сладојев поетски свијет изграђен је на крхотинама патријархалне културе, личном и колективном искуству. Реч је и о непатвореном песничком гласу који везаним стихом поставља суштинска питања о разлогу и смислу бивствовања.
Добитник је многих награда: „Бранко Ћопић“, Кочићевог пера, Дучићеве, Шантићеве, Жичке хрисовуље... Неки од наслова: Дневник несанице, Велики пост, Свакодневни уторник, Мала васкрсења, Манастирски баштован, Златне олупине...
