logo skc

21. МЕЂУНАРОДНИ САЛОН СТРИПА
ДО 12. ОКТОБРА СТЕВАН СУБИЋ, гост Међународног салона стрипа 2024.
Бојан Лековић: 200 кила шта зна емигрант шта је корпорација
ЧЕТВРТАК, 3. ОКТОБАР У 18.00 ВЕЛИКА САЛА
АНА ЈЕ ОДЛУЧИЛА ДА ЖИВИ - 25403
ПОНЕДЕЉАК, 28. ОКТОБАР У 19.00 ВЕЛИКА САЛА

EMSURA HAMZIĆ SLADOJE I ĐORĐO SLADOJE: PISATI, ČITATI I ŽIVETI ZAJEDNO

PONEDELJAK, 11. MAJ U 19.00

MALA SALA

Dva poetska glasa, muški i ženski princip u poeziji
urednik i moderator ciklusa: Vesna Kapor
„Pesme Emsure Hamzić odzvanjaju evokativnim tonovima vezanim za različite aspekte kulture i jezika. Negujući disciplinu forme, pišući pesme u preovlađujuće strofički organizovanim i rimovanim stihovima, sa katalektičkim odstupanjima, opkoračenjima, očekivanim i neočekivanim saglasjima, Hamzićeva uzima jedan obrazac da bi narušila njegov idealni oblik, bilo u stopi, bilo u broju slogova, i preko brazgotina projektovala jednu razdešenu sliku u čijem su središtu melanholični subjekt i odsutni svet želje i moguće unutrašnje i spoljašnje povesti.“  (Jovan Zivlak).
Emsura Hamzić  piše poeziju, pripovetke, romane, a piše i za decu. Njene pesme i priče, kao i pesme za decu, uvršćene su u veliki broj antologija i izbora. Dobitnica je sledećih nagrada: Međunarodna nagrada za kreativno ukrštanje kultura,  Pečat varoši sremskokarlovačke, „Milica Stojadinović Srpkinja“... Neki od naslova: Ugljevlje, Tajna vrata, Semiramidin vrt, Jerihonska ruža, Večeri na Nilu...
„Sve se to spaja, prožima, sudara, poništava i obnavlja i u životu i u poeziji, od kada je sveta i veka, a u konkretnom slučaju svodi se na pitanje istorijskog i kulturnog kontinuiteta. Kod srećnijih, da ne kažem i mudrijih naroda, taj je kontinuitet očuvan, a kod nas je sve to iskidano i izrovašeno. Prošlost nam se ukazuje u nejasnim fragmentima, čitavi vekovi su zatamnjeni, važni događaji prećutani, istine falsifikovane... Ne znam šta će sa nama biti i ne želim da prorokujem, ali jasno je, valjda, da se stalnim podrivanjem temelja ne može stići do krova. A bude li svaka generacija počinjala od nule, ostaćemo na nuli ,dizajnirati nulu i šminkati ništavilo‘. I to, za utehu, zvati napretkom.“

Đ. Sladoje

Glas Sladojevog lirskog subjekta ide u rasponu od skrušenog monaškog glasa do satiričnog tumača izvrnute zbilje. Sladojev poetski svijet izgrađen je na krhotinama patrijarhalne kulture, ličnom i kolektivnom iskustvu. Reč je i o nepatvorenom pesničkom glasu koji vezanim stihom postavlja suštinska pitanja o razlogu i smislu bivstvovanja.
Dobitnik je mnogih nagrada: „Branko Ćopić“, Kočićevog pera, Dučićeve, Šantićeve, Žičke hrisovulje... Neki od naslova: Dnevnik nesanice, Veliki post, Svakodnevni utornik, Mala vaskrsenja, Manastirski baštovan, Zlatne olupine...

Pin It
© 2023 SKC Beograd

Please publish modules in offcanvas position.

Studentski kulturni centar - Kralja Milana 48, Beograd

Don't have an account yet? Register Now!

Sign in to your account