СРЕДА, 14. СЕПТЕМБАР У 19.00
ЛЕТЊА СЦЕНА
учествују: Гордана Ђилас, Милуника Митровић и Бојана Стојановић-Пантовић
модератор и уредник: Весна Капор
У најновијој збирци „Север“, удаљен звук претходне константе поетског писма Гордане Ђилас подигнут је на виши ниво објективизације песничког поступка и искуства, што с друге стране повлачи за собом и захтевнију позицију лирске јунакинје. То се пре свега односи на њено саодношење са Другим, другошћу, замишљеним адресатом, или пак неком врстом самоговора, обраћањем самој себи, који се такође често чини као измаштани дијалог.
Оно што је у претходне две збирке била само назнака у појединим песмама, у овој збирци Гордана Ђилас развила је у пуном замаху такозване религиозне имагинације и асоцијација на поједине јеванђељске истине. То подразумева и зазивање одсутно-присутног Бога који може бити и нордијски, или словенски, а свакако најпре хришћански) и његово поновно ускрснуће у човеку.
Најновија збирка Милунике Митровић „Зимско писмо“ несумњиво има јединствену, самосталну драматургију и атмосферу. У овој збирци поетски фокус лирске јунакинје може се окарактерисати као бдење над самом собом, доследно унутрашња перспектива преиначенја искустава, од којих је оно везано за стварање и писање једно од најбитнијих. Иако је компонована у четири циклуса, готово свака песма делује самостално у приступу тумача. Мотивски се везује за тренутке самоће и несанице, опадање животне снаге и ритма, кризе одређеног животног доба, љубавних и породичних сећања и ситуација, истанчано осликаних пејзажа и ентеријера, повлачењу поезије пред бруталношћу и најездом „стварног“ живота. Стога се обнажено, „голо бивање“ може догодити само у стању савршене симболичке тишине и немости ствари.
