SREDA, 1. JUN U 19.00 VELIKA SALA
razgovor sa piscem; učestvuju: Danilo Jokanović i Vesna Kapor
„Da bi nešto bilo prizvano u postojanje, ono mora biti imenovano. Upotrebiti moć jezika i odabrati prave reči da bi se dospelo do iskaza koji će u sebi sadržati ono što može da traje, nasuprot težnji vremena da se ni na čemu ne zadržava previše, težak je i neizvestan put pesnika, pun opasnosti i gladan odgovornosti. S druge strane, velika poezija u stalnom je naporu da izrekne ono što se izricanju otima, čega je Jokanovićeva pesma duboko svesna, ali je iskustveno dovoljno zrela da snagu crpi iz proizvodnje slutnje, koja je možda još jedino što preostaje čoveku kao biću potrošnom i prolaznom.“ Andrea Beata Bicok
„Upravo zato što Danilo Jokanović svoj pripovedni svet otvara i zatvara pričom o pričanju, čitalac ima utisak da se obreo u priči o hiljadu i jednoj noći. Čak i kada dođe do poslednje priče, čitalac će shvatiti da nije došao do kraja, već do početka priče koja se začela u njemu samome. Zbog toga, pripovedni okvir ove zbirke možemo odrediti kao kružni, ali zanimljivo je što je tema pisanja, odnosno pričanja, zastupljena i u mnogim drugim pričama, te je jasno da je ona okupirala piščevo pero. Ceo pripovedni svet Danila Jokanovića satkan je od izgovorenih i prećutanih reči, od ispričanih i nedopričanih priča, od pesama-požara, od filozofskih sentenci. Međutim, u tom svetu reči su uskovitlane i nezauzdane sve dok se ne otelotvore u priči.“ Marija Radić
