УТОРАК, 24. НОВЕМБАР У 19.00 ВЕЛИКА САЛА
ЦИКЛУС: ИЗВОЂЕЊЕ ПОЕЗИЈЕ НА ФИЛМУ
ТЕМА: СТИХОВИ ВОЛТА ВИТМЕНА
предавање и разговор са анализом исечака из филмова
предавачи: Тијана Саватић и Стеван Вуковић
Пето издање циклуса „Извођење поезије на филму“ посвећено је стиховима Волта Витмена. Надовезује се на анализу филмских извођења поезије Т. С. Елиота, Вилијама Блејка, Вилијема Батлера Јејтса и Едгара Алана Поа. Дијапазон редитеља чијих ћемо се остварења присетити из ове специфичне перспективе креће се од Дејвида Грифита до Џима Џармуша, док ћемо Витменове стихове чути у извођењу глумаца попут Виноне Рајдер (Младе жене), преко Робина Вилијамса (Друштво мртвих песника) до Сузан Сарадон (Дурамски бик). Број филмова у којима Витменови стихови имају третман стихова највећег и најаутентичнијег америчког песника толики је да ће овом приликом бити представљен само један мањи сегмент, али уз поминјанје масе других који су имали допринос у грађењу таквог мита. Интересантно је, међутим, да је тај мит током прве половине двадесетог века био једнако присутан и у нашој књижевној и културној јавности. Тако је, на пример, попут Винавера, Ујевића и, нешто касније Иве Андрића, и Бошко Токин не само био поклоник тог мита, него га је и активно ширио. Наиме, Токин, кога је Марко Бабац назвао првим српским естетичарем, публицистом и критичарем филма, још пре тачно сто година (1920) писао је да је Витмен био песник који је све те могућности нове, дивље и неукроћене земље у којој је живео не само осетио и изразио кроз стихове, већ их је просто „певао “, а „певајући их, певао је себе“, те је „певајући себе, певао и - нас.“ Нажалост, то није оставило трага у домаћем филму.
