УТОРАК, 24. АПРИЛ У 20.00
МАЛА САЛА
АЛИНЕЈИН ВИДЕО КУРС ТЕОРИЈЕ УМЕТНОСТИ У ПРАКСИ
Друга епизода: ПСИХОАНАЛИЧКЕ ТЕОРИЈЕ УМЕТНОСТИ
учесници: Симона Огњановић и Стеван Вуковић
„А сада признање, које ћете морати да прихватите са толеранцијом! Иако сам изложен великом броју ставова који ме уверавају да ви и ваши пријатељи приказујуте моје истраживање, ја нисам у стању да сам себи разјасним шта је то надреализам и шта он хоће. Можда ја нисам од такве сорте која то може да разуме, ја, који сам толико удаљен од уметности.” Ово су речи Сигмунда Фројда, упућене Андре Бретону у писму од 26. децембра 1932. године, послатом више од десет година након њиховог првог, не баш срдачног сусрета у његовој ординацији у Бечу. Фројд је био веома опрезан према било каквој врсти примене психоанализе у тумачењу уметничких дела, те је вероватно то био и један од кључних разлога за његово дистанцирање од једног од својих првих ученика, Ото Ранка, аутора прве психоаналитичке студије о уметности, под називом “Уметник”, из 1907. године. Фројд је у позитивном контексту поминјао симболистичке сликаре попут Арнолда Беклина, док је посебно био сумњичав према уметности двадесетог века, тако да су се, за сваки случај, његове студије у том пољу задржавале на уметницима ренесансе.
Па ипак, веома брзо су у теорији и историји уметности психоаналитички појмови заузели видно место, и за неке ауторе чак постали кључни за одређење тога шта је то уметничко дело. У овом издању Алинејиног видео курса савремене уметности ће се на примерима из актуалне продукције разматрати смисао и релеватност следећих психаналитичких одређења уметности: • Уметност као сублимација (Сигмунд Фројд) • Уметност као репарација (Мелани Клајн) • Уметност као уживање (Жак Лакан) • Уметност као трансгресија (Јулија Кристева) • Уметност као субверзија (Рожика Паркер)
|
|
|
|
