СУБОТА, 21. МАЈ (ТРАЈЕ ДО 26. МАЈА)
СРЕЋНА ГАЛЕРИЈА
НОЋ МУЗЕЈА
цртеж и дигитална графика, изложба
Аутопортрети, рађени оловком на папиру у једном потезу и даху, испред огледала, израз су унутрашњег стања уметнице у датом тренутку. Портрет није формална копија лика, већ представља однос виђеног и доживљеног. Тај однос исказан је специфичном структуром ликовног садржаја, чија правила и законитости никада нису у потпуности власништво сликарске свести.
На портретима је изражен осмех. Осмех који испољава како емоције среће, тако и „кисели“ осмех или онај „лажни“ када нећемо да покажемо свету да нам је тешко (смејемо се, а плачемо у себи).
По аутоматизму осмех углавном повезујемо са емоцијом среће (радости). Али, кад мало дубље промислимо, јасно је да се кроз осмех могу видети и забринутост, туга, сарказам, лицемерност, бес,.. као одраз...
Ови цртежи су даље послужили као скице за израду дигиталних графика у боји. Боја на графикама доминира као ритмичка (психолошка) доминанта која указује на емотивну стање уметнице. Поставка се састоји од преко 30 цртежа и 30 дигиталних графика у комбинацији - цртеж оловком и његова дигитална верзија.
Ана Мариновић рођена је у Београду 1981. године. Дипломирала је 2003. године на Вишој школи ликовних и примењених уметности у Београду, одсек - графички дизајн код професора Радовића. Дипломирала на Факултету примењених уметности у Београду, одсек – примењена графика, атеље-графика и књига, код професора Гордане Петровић и професора Југослава Влаховића. 2008. године.
Завршила је ИТАцадемy у Земуну смер Десигн & Мултимедиа, одсек WEB ДЕСИГН. 2014. године учествовала је на преко 50 колективних и четири самосталне изложбе цртежа и графика, као и на више конкурса.
Јуна 2007. године добила је награду из Фонда Бета и Риста Вукановић за најбоље остварење из области графике, за дипломску изложбу школске 2007/2008. године, Факултета примењених уметности у Београду.
Члан је УЛУПУДС-а, Сликарско-графичке секције од 2011. године. Излагала је на више самосталних и колективних наступа.
|
|
|
|
