29. СЕПТЕМБАР - 2. ОКТОБАР
СРЕЋНА ГАЛЕРИЈА
СРЕДА, 28. СЕПТЕМБАР У 13.00 Хаппy центар
ПРЕСС КОНФЕРЕНЦИЈА САЛОНА СТРИПА 2016.
ЧЕТВРТАК, 29. СЕПТЕМБАР
ВЕЛИКА САЛА
18.00х ОТВАРАЊЕ ИЗЛОЖБИ САЛОНА
20.00х СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ САЛОНА / ДОДЕЛА НАГРАДА
18.30 - 21.00 / ПРАТЕЋИ ПРОГРАМ - отворено косплеј такмичење за најбољи костим, најоригиналнији избор лика и најбоље дочаран лик из света стрипа / награде цратер вфx траининг центра, домаћих стрип издавача и организатора фестивала
РЕЧ УРЕДНИКА:
Међународни салон стрипа је фестивал девете уметности којег, од свог оснивања 2003. године, организује и води СРЕЋНА ГАЛЕРИЈА
Студентског културног центра Београд, као свој редовни редакцијски програм. Фестивал је непрофитног карактера и представља најсвеобухватнији стрип пројекат у Србији и једну од најзначајнијих манифестација девете уметности у региону. Кроз излагачки и едукативни програм, Салон стрипа је концепцијски заснован на: такмичењу по међународном конкурсу аутора свих узраста из свих земаља света; гостовању најрелевантнијих светских стрип аутора; ревалоризацији домаћег стрип стваралаштва; афирмацији домаћег стрип издаваштва; афирмацији младих аутора; популаризацији стрипа и сродних израза попут анимираног филма и илустрације.
Као културолошки феномен домаће уметничке сцене, овај пројекат је стратегијски оријентисан на то да чува и ревитализује базичне вредности ликовне уметности и књижевне културе, као и да, поред класичних ликовних форми у деветој уметности, афирмише и појавности савременог уметничког израза аутентичног графизма и нарације. У ревијалном делу програма, овогодишњег четрнаестог по реду фестивалског издања, Салон стрипа доноси програм и велику рестроспективну изложбу једног од најзначајнијих аутора савременог британског стрипа, Брајана Талбота. Свакако, због еминентности самог уметника а и због чинјенице да се ради о аутору чија су дела код нас већ увелико превођена, у редакцији издавачких кућа Омнибус / Модестy стрипови (Ћерке, Прича о једном лошем Пацову) и Даркwоод (Гранвил - Маштарија, Гранвил - Љубави моја), гостовање Брајана Талбота на овогодишњем фестивалу истичемо као приоритет међународног програма. Читалачка публика је овог аутора могла да упозна кроз рад у оквиру познатог британског СФ стрип-часописа 2000 АД, кроз сардњу са чувеним Аланом Муром, као и са писцем Патом Милсом који је такође био гост овог фестивала. Између осталог, Брајан Талбот је четири године радио за амерички ДЦ на Хелблејзеру (са Џејмијем Деланом), Сендмену (са Нилом Гејманом), Бетмену, као и на серијалу The Назз (са Томом Вајчом). У овом делу програма, такође као гост фестивала узеће учешће и Мери М. Талбот, супруга и сценаристкинја неколико његових дела међу којима је код нас најпознатији графички роман Ћерке, прича о ћеркама Џејмса Џојса и његовог историчара - о Луцији Џојс и самој Мери Талбот, о њиховом детинјству и драми међусобних породичних односа.
Други важан сегмент програма гостију на овогодишњем фестивалу јесте учешће и ретроспективна изложба радова Петра Меселџије, српског стрип аутора, сликара и илустратора који од 1991. године живи и ради у Холандији. Изложба Од стрип квадрата до слике конципирана је као преглед једног својеврсног опуса овог изузетног уметника чија се поливалентност уметничког израза огледа кроз стрип, илустрацију, цртеж и слику. Радови Петра Меселџије данас су у приватним и музејским колекцијама у Србији, Холандији, САД-у, Канади, Француској, Белгији, Немачкој, Хонгконгу, Индонезији и Италији.
Као ексклузивни програм 14. међународног салона стрипа издвајамо овогодишњу Награду за животно дело - Специјално признање за допринос српском стрипу и учешће на програму Фестивала њеног лауреата, прослављеног европског стрип аутора, карикатуристе и илустратора Градимира Смуђе.
У сегменту програма везаног за филм и анимацију ове године ће бити приказани опуси швајцарског аутора Жоржа Швицгебела у избору филмова теоретичарке Андријане Ружић као и стваралаштво хрватске уметнице Хелене Клакочар у домену анимираног филма као и њој посвећен дугометражни документарни филм Бешумна кретања Хелене Клакочар, у продукцији Вељка Крулчића и загребачке куће Ведис.
Међународни салон стрипа СКЦ Београд сваке године се традиционално одржава у периоду од четвртка до недеље, током последње седмице септембра. Програм 14. по реду Салона стрипа биће уприличен од 29. септембра до 2. октобра у свим просторима СКЦ-а. Сви програми су бесплатни и профилисани за посетиоце свих узраста. Добро дошли у СКЦ, на наш највећи фестивал девете уметности!
Мики Пјешчић, уредник Салона стрипа
ГОСТИ САЛОНА:
БРYАН ТАЛБОТ (УК)
Брајан Талбот сматра се “кумом” савременог британског андерграунд стрипа. Његове прве илустрације објављене су 1969. године у Малорну, часопису Британског толкиновског друштва. Талбот је потом сарађивао са својим колегом са студија, Бонком, на једном кратком стрипу за недељне факултетске новине. По завршетку факултета, наставио је рад у андерграунд публикацијама, између осталог на едицији Браин Сторм Цомиx за Алцхемy Пресс. Прва три издања чине Хакенбушову трилогију, репринтовану 1982. године у књизи Браинсторм!. Алан Мур је потом претворио Хакенбуша у Честера Вилијамса за ДЦ-јев серијал Чудовиште из Мочваре (Сwамп Тхинг). Талбот је радио и илустрације за низ немачких РПГ књига, као и научнофантастични стрип Сцумwорлд за рок недељник Соундс.
Стварање епске саге Авантуре Лутера Аркрајта (The Адвентурес of Лутхер Аркwригхт), Талбот је почео 1978. године. Била је то једна од првих британских графичких новела. Повезујући различите жанрове и експерименталне технике нарације, овај серијал постао је изузетно утицајан и стекао је култни статус. Трећа новела из серијала, насловљена Срце империје (Хеарт of Емпире) коју је 2001. објавио Дарк Хорсе, изашла је и на ЦД-у, са коментарима и бројним додатним визуелним садржајем. Графичка новела Прича о једном лошем пацову (The Тале of Оне Бад Рат) освојила је бројне награде и појавила се на годишњој листи препоручене литературе за читање Њујорк Тајмса.
Талбот је 1983. године почео да ради за 2000АД. Заједно са писцем Патом Милсом урадио је три књиге на серијалу Немесис the Wарлоцк које је касније репринтовао Титан Боокс. Потом је четири године радио за амерички ДЦ на Хелблејзеру (са Џејмијем Деланом), Сендмену (са Нилом Гејманом), Бетмену, као и на серијалу The Назз (са Томом Вајчом). Током своје каријере урадио је велики број стрипова и илустрација за разноразне публикације као што су Имагине, Стреет Цомицс, Слоw Деатх, Вогартх, the Парадоx Пресс Биг Боокс, Стардуст, Трансметрополитан, The Радио Times, Wиред, Кноцкабоут и Манцхестер Фласх. Заједно са сценаристом Матијасом Шултајсом створио је Браинwормс за Xпрессо, а са ДЦ-јем је наставио сарадњу кроз минисеријал The Деад Боy Детецтивес. хттп://www.брyан-талбот.цом/ (Из Ламбиек стрип енциклопедије)
МАРY М. ТАЛБОТ (УК)
Мери Талбот је међународно признати истраживач родних, језичких и студија моћи, која се сада посветила и писању графичких новела. Њена прва новела, настала у сарадњи са Брајаном Талботом, Ћерке (Доттер of хер Фатхер'с Еyес), освојила је Коста награду 2013. године. Друга, Саллy Хеатхцоте, Суффрагетте, у сарадњи са Кејт Чарлсворт и Брајаном Талботом, објављена је 2014. Њено шпанско издање освојило је награду за најбољу инострану графичку новелу коју додељују Гремио де Либрерос де Мадрид и Спласх Сегунт Цóмиц. Трећа, The Ред Виргин and the Висион of Утопиа, такође са Брајаном Талботом, објављена је маја 2016. године. Мери је сарађивала са Кејт Чарлсворт на једном поглављу дистопијске научнофантастичне графичке новеле ИДП: 2043, са Алвином Талботом на кратком стрипу Цросс: А Политицал Сатире Антхологy и поново са Кејт и Брајаном на причи која ће бити објављена у антологији Амнести Интернешенела. Мери је оснивач и покровитељ међународног стрип фестивала Лејкс.
ПЕТАР МЕСЕЛЏИЈА (РС/НЛ)
Петар Меселџија рођен је 1965. године у Новом Саду. Каријеру је започео 1981. године објављивањем стрип-серијала Крампи у Стрипотеци, једном од најпознатијих стрип часописа пређашње Југославије. Уследила је серија краћих стрипова цртаних најчешће по сценарију Душана Вукојева, а затим и рад на лиценцном стрипу Тарзан. Дипломирао је на Академији Уметности у Новом Саду, одсек сликарство. Упоредо са студијама и даље се бавио стрипом, али све више и илустрацијом. Своју прву књигу Петер Енкорак, аутора Терија Џонса, у издању Младинске књиге из Словеније илустровао је 1991. године.
Пред крај исте године преселио се у Холандију. Убрзо потом престао је да се бави стрипом и у потпуности се посветио илустрацији и сликарству. Током деведесетих насликао је око 120 постера и честитки претежно за Веркерке Репродукци из Холандије. За Грим Прес, издавача са Тајвана, урадио је 33 илустрације у боји за књигу Краљ Артур и витезови округлог стола. За амерички Сколастик слика 11 насловних страна за књиге дечије фантастике. Прву самосталну изложбу илустрација и слика имао је 1998. године у галерији Тјалф Спарнаи у Амстердаму.
Учествовао је на многим заједничким изложбама у Југославији, Холандији и Америци. Радови су му објављивани у различитим часописима и књигама широм света. Добитник је више националних и интернационалних награда, међу којима су и Плакета Златног пера Београда 1994; награда жирија на 59. светској конвенцији научне фантастике 2001. у САД; Сребрне награде за 1997. и 2003, као и Златна награда за 2009. коју додељује годишњак Спектрум – Најбоља савремена фантастична уметност.
Од његових самосталних пројеката најзначајнији су књиге Легенда о Баш Челику (2008, Змај, Србија и 2010, Флеск Публицатионс, УСА), и Књига о джиновима (2015, Флеск Публицатионс, УСА и Сyстем Цомицс, Србија).
Петар и даље наставља да ради на новим књигама, као и на сликама. Оригинали његових радова налазе се у музејским и приватним колекцијама у Србији, Холандији, САД-у, Канади, Француској, Белгији, Немачкој, Хонгконгу, Индонезији и Италији. (www.петармеселдзијаарт.цом)
ХЕЛЕНА КЛАКОЧАР (ХР), гост издавачке куће ВЕДИС, Загреб
Рођена је 1958. године. Дипломирала је на Академији ликовних уметности у Загребу, одсек графике, а потом на Академији ликовних уметности у Тилбургу, Холандија, одсек филмска анимација. Почев од 1999. објавила је више књига илустрација и графичких новела: Немирно море, Велико путовање и Мали кораци од великог значења. Књига Немирно море објављена је у Белгији, Италији, Србији, Словенији и Хрватској. Издање на француском језику добило је награду Најбоља књига страног аутора на стрип фестивалу у Ангулему (2000), те Специјалну награду радија ФранцеИНФО. Учествовала је у многим интернет стрип пројектима, изложбама и бијеналима илустрације. Са групом Ззот направила је неколико стрип пројеката објављених у Полету и инсталацију везану за филмску уметност и анимацију - Аниматион мацхине: Зоотроп, која је представљена у Марсељу и Загребу. Излагала је радове на многим светским стрип фестивалима.
Сарађивала је на више филмова и групних пројеката, приказиваних на међународним фестивалима, између осталих и на београдском Фестивалу алтернативних филмова 1983. (главна награда) и Документарном филмском фестивалу у Клермон-Ферану 1995. године (најбољи филм фестивала). www.хеленаклакоцар.цом
ПРОГРАМ ФИЛМА И АНИМАЦИЈЕ:
АНДРИЈАНА РУЖИЋ: АНИМИРАНИ ФИЛМОВИ ЖОРЖА ШВИЦГЕБЕЛА (ЦХ), предавање / пројекција филмова
Насликана музика у анимираним филмовима Жоржа Швицгебела
Жорж Швицгебел (1944, Рецонвилиер) независни је швајцарски режисер краткометражних анимираних филмова. Први ауторски пројекат, Икаров лет, направио је 1974. године, у гваш техници на целу. Окарактерисао га је као „поентилистичку музичку илустрацију“ барокних нота Франсоа Купрена. Године 2015. представио је свој последњи филм, Краљ вилењака, инспирисан Гетеовом истоименом поезијом. Филм је рађен у техници акрилика и пастела на целу и обогаћен је музиком Шуберта и Листа, коју изводи његов син Луј Швицгебел.
Визуелно раскошни филмови овог стидљивог и интровертног аутора сасвим су аутентични те препознатљиви за сваког познаваоца кратке анимиране форме. Швицгебел већ дуги низ година истражује, кроз медијум анимације, могућност да споји сликарство и музику у непоновљиви филмски доживљај. Његова дела никога не могу оставити равнодушним самим тим што представљају јединствену синергичку и кинетичку синтезу сликарства, књижевности и класичне музике. Жорж и даље ради у традиционалној анимацијској техници и комплетан је аутор својих остварења. До сада је остварио 15 краткометражних филмова за које је добио бројне награде на свим највећим светским фестивалима анимираног филма. (Андријана Ружић)
На Салону стрипа публика ће имати прилику да види следеће анимиране филмове Жоржа Швицгебела: Икаров лет (1974), 3' / 78 Р.П.М. (1985), 4' / Година јелена (1995), 5'15 / Девојка и облаци (2000), 4'30 / Љубавна прича (2011), 7'10 / На путу (2012), 3'30 / Краљ вилењака (2015), 5'30
ХЕЛЕНА КЛАКОЧАР: ПРОШЛОСТ - САДАШЊОСТ - БУДУЋНОСТ И НОВЕ ФОРМЕ ДЕЛОВАЊА, илустровано предавање / пројекција анимираних филмова
На Салону стрипа публика ће имати прилику да види следеће филмове и експерименталне видео радове Хелене Клакочар: Плеши, чудовиште, на моју нежну песму, 10 мин, 2д, група Ззот, продуцент Кугла глумиште, 1984. / Таи - цхи, са М. Манојловићем, 6 мин, 2д, Загреб филм, 1989. / Рекламе за Галерију ЕСЦЕ, Загреб, 1990. / Еxпериментални видео радови: Влага, Мраз и Со - 1 и 2, 8 мин, 2013. и 2015. / Подморнице, 4 мин, 2015, као и дугометражни документарни филм: БЕШУМНА КРЕТАЊА ХЕЛЕНЕ КЛАКОЧАР, сценарио: Вељко Крулчић; режија: Срђан Сегарић; камера: Роберт Калчић; монтажа: Игор Модрић, Вељко Сегарић; музика: Игор Карлић; продукција: Ведис, Загреб, Хрватска, 2016; продуцент: Вељко Крулчић; трајање: 26 мин.
СПЕЦИЈАЛНЕ НАГРАДЕ И ПРИЗНАЊА:
СПЕЦИЈАЛНО ПРИЗНАЊЕ ЗА ДОПРИНОС СРПСКОМ СТРИПУ
Добитник: Градимир СМУЂА (1956), Лука, Италија
Градимир Смуђа рођен је 1956. године у Новом Саду, где је завршио средњу уметничку школу, одсек за графику. Дипломирао је 1982. на Факултету примењених уметности у Београду. Потом се враћа у Нови Сад, где се наредне године запослио као карикатуриста и илустратор Дневника. У истоименој новинско-издавачкој кући илустровао је и нека друга издања.
За свој рад на пољу карикатуре добио је бројне награде на домаћим и иностраним конкурсима: на југословенском конкурсу Пјер београдског дневног листа Вечерње новости припала му је друга награда 1980. и 1987, трећа награда 1985, а 1989. године коначно и прва. Октобарску награду града Новог Сада примио је 1988. Признања за своје цртеже је добио у Јапану (специјална награда конкурса дневног листа Yомиури Схимбун 1987), Канади (конкурс у Монтреалу), Италији (награда Златна палма у Бордигери, коју је примио лично од једног од својих идола, Гиљерма Мордиља), Холандији (Златна лала у Амстелвину). Своје радове је 14 година објављивао и у швајцарском сатиричном листу Небелшпалтер који му је 1992. објавио прву књигу карикатура Цирцо делл Арте.
Године 1994. сели се у италијанску Луку, град познат по светском стрип фестивалу. Смуђа се од 2001. бави искључиво стрипом. За француског издавача Делкур објавио је осам албума стрипа: Винсент и Ван Гог (Винцент ет Ван Гогх 1 & 2), Кабаре муза (Ле Цабарет дес Мусес 1-4), Нит уметности (Ау фил де л'Art 1 & 2). Његови албуми преведени су на многе светске језике, а објављени су и у Србији, код београдских издавача Политика (у часопису Политикин забавник) и Сyстем Цомицс, док је Винсент и Ван Гог издао новосадски СКЦ.
Сам је био сценариста својих стрипова све до серијала Нит уметности, објављеног 2015, чији је текст написала његова ћерка Ивана. То је својеврсни стриповани буквар који прати развој сликарства од пећине Ласко до Пикаса. У Србији је изашао најпре у наставцима у Политикином забавнику (запажени превод Оље Петронић), а потом је Сyстем Цомицс оба оригинална албума објавио у једној књизи.
Смуђа је илустровао плакате за салоне стрипа, али и неколико дечјих књига о животинјама, углавном у добротворне сврхе. Одржао је преко 40 самосталних изложби у Србији (галерије Матице српске и УПИДИВ-а у Новом Саду, Француски институт у Београду) и иностранству (галерије у Луцерну, Базелу, Хановеру, Паризу, Форте деи Марми, Блоа и Бриселу). Слободан Ивков
СРЕЋКО ЈОВАНОВИЋ - НАГРАДА ИЗДАВАЧКЕ КУЋЕ ДЕЧЈЕ НОВИНЕ ДОСИТЕЈ И ОПШТИНЕ ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ:
Добитник: Бранислав КЕРАЦ, Нови Сад
Бранислав Керац рођен је 1952. године у Новом Саду. Стрипом се професионално бави од 1975. године, када починје да ради за издавачку кућу Дневник из Новог Сада, на серијалу Поручник Тара. За Дневник ради серијал Велики Блек, а са Светозаром Обрадовићем креира стрип Троје несаломљивих. Од 1979. године сарађује са издавачком кућом Дечје новине из Горњег Милановца. Ту ради на популарним серијалима Кобра и Цат Цлаw. Серијал Цат Цлаw је објављиван у Скандинавији и у САД. На просторима бивше Југославије популарна Олучарка доживела је више издања.
У новосадски Форум-Маркетпринт прелази 1982. године, где је био окосница рада на лиценцном стрипу – Тарзан, као и на серијалу Балкан Експрес. Паралелно ради и на стрипу Биллy The Пљуц, као и на кратким вестерн и другим причама. За амерички Дарк Хорсе цртао је серијале The Гхост, Алеида и Блацк Пеарл. Аутор је четири илустроване књиге: Јунаци народних песама, 1804, 1389. и Свети Сава. Средином деведесетих бавио се музиком и са бендом Герометал објавио два албума.
У првој деценији овог века радио је тек повремено стрипове (Јацк Сеаборн и Забава за целу породицу), али се стрипу враћа на велика врата 2012. године када склапа уговоре са Бонелијем (Загор) и Делкуром (Гангс, Линије фронта и Крваве краљице).
ПРИЗНАЊЕ ЗА НАЈБОЉЕГ ИЗДАВАЧА ДОМАЋЕГ СТРИПА 2015/2016.
Добитник: СYСТЕМ ЦОМИЦС, Београд
ПРИЗНАЊЕ ЗА НАЈБОЉЕГ ИЗДАВАЧА ИНОСТРАНИХ СТРИП ИЗДАЊА У СРБИЈИ 2015/2016.
Добитник: ЧАРОБНА КЊИГА, Београд
ОБЕЛЕЖАВАЊА ЈУБИЛЕЈА СРПСКОГ СТРИПА:
• 80 година од покретања стрип часописа Мика Миш
• 50 година од покретања стрип часописа Мики
• 20 година лесковачке школе стрипа Никола Митровић Кокан
• 15 година едиције Стрип Прессинг
КОНКУРС 14. МЕЂУНАРОДНОГ САЛОНА СТРИПА:
Жири у саставу: Жељко Пахек, стрип цртач и сценариста, председник жирија; Драгана Стојиљковић, стрип сценариста; Милан Милетић, стрип аутор; Бобан Савић Гето, стрип аутор и илустратор и Александар Зограф, стрип аутор, доделиће 29. септембра 2016. године, на свечаној церемонији отварања Салона следеће награде: Гранд Приx, Награду за најбоље остварење у домену класичног стрип језика, Награду за најбоље остварење у домену алтернативног стрип језика, Награду за најбољи сценарио, Награду за најбољи цртеж, Специјалну награду жирија за иновацију у стрип уметности, као и Награде жирија у категорији такмичара до 15 година: Млади ЛАВ, Специјалну награду жирија за најбољу идеју, Специјалну награду жирија за зрео и маштовит израз и Специјалну награда жирија за најмлађег аутора.
ИЗВОД ИЗ ПРОГРАМА:
ИЗ ИСТОРИЈЕ СРПСКОГ СТРИПА: КУЗЊЕЦОВ И СОЛОВЈЕВ - ДВА ЧАРОБЊАКА БЕОГРАДСКОГ КРУГА, аутор изложбе ЗОРАН ЂУКАНОВИЋ 
Двојица генија Константин Кузњецов (1895-1980) и Сергеј Соловјев (1901-1975), уз Ђорђа Лобачева и Николу Навојева, најзначајнији су аутори стрипа из Београдског круга тридесетих година прошлог века. Београдски круг је био иницијални нуклеус стрипске културе у Србији у време када се стрип као новинска форма тек планетарно развијао. Плодотворни парадокс Београдског круга јесте то да су га сачинјавали млади људи, избеглице од револуције у Русији који су оберучке прихватили амерички авантуристички стрип сјединјавајући га са својом књижевном традицијом и визуелним утицајима руског фолклора и бајки. Ово јединствено укрштање културних утицаја родило је аутентичан новински стрип у Србији.
Кузњецов и Соловјев су истовремено креативни антиподи. Соловјев је универзално препознатљив, перфекциониста и увек елегантног цртежа, док је Кузњецовљев гениј загонетнији, препун стилских трансформација и изненађења. Заједно чине кључне уметнике у повезивању стрипа са културом других медија - књижевности, филма, сликарства и графике. Изложба се фокусира на њихове иновације у визуелном језику стрипа, цртачко мајсторство, моћне игре светлости и таме, филмичност, савршенство композиције и визуелног приповедаштва - њихов допринос језику стрипа у формиранју. (Зоран Ђукановић)
IN МЕМОРИАМ:
ЗДРАВКО ЗУПАН (1950 - 2015)
Здравко Зупан (1950 - 2015) београдски историограф стрипа, уметник, издавач и уредник, завршио је Графичку техничку школу, а потом наставио студије на ликовном одсеку Високе пословне школе у Београду.
Први стрип објавио је у листу Мали Јеж 1965. године. Већ 1967. постао је стални сарадник предузећа Дечје новине из Горњег Милановца. Од 1983. до 1988. са сценаристом Лазаром Одановићем цртао је лиценцни серијал Том и Џери за загребачку Вјесникову прес агенцију. Почетком 90-их година према текстовима угледног европског сценаристе Франсоаза Кортеђанија за француски часопис Ле Јоурнал де Мицкеy цртао је стрип Мики Маус. Запажен је био његов албум Мики и Баш-Челик настао према сценарију Николе Масловаре који је објавила Политика. Најпознатије Зупанове ауторске стрипске серије су Зузуко и Муња уз које је одрасло више генерација.
Огледао се као издавач популарних издања за децу: Муња забавник, Муња стрип и Муња бојанка, као и стрипофиле: Цепелин, Екстра цепелин, Едиција репринти)
Зупан је био нарочито активан као историчар стрипа и његов методичан рад био је од посебног значаја за валоризацију стрипа на територији бивше Југославије. Најважнији објављени радови Здравка Зупана су монографије Историја југословенског стрипа (са С. Драгинчићем, 1986), Век стрипа у Србији (2007), Вељко Коцкар - стрип, живот, смрт (2009), Зигомар (2011), критички лексикон Стрипови које смо волели (са Ж. Тамбурићем и З. Стефановићем, 2011), и специјално издање часописа Градац, посвећено Андрији Мауровићу (2012). Организовао је више значајних изложби стрипа у земљама бивше Југославије и иностранству. Био је члан секције историчара уметности УЛУПУДС од 1987. године и дугогодишњи сарадник Међународног салона стрипа СКЦ Београд. За свој рад на стрипу добио је више признања, међу којима и Салонову награду за животно дело – Специјално признање за допринос српском стрипу 13. Међународног салона стрипа СКЦ Београд 2015. године.
ПРОГРАМ САЛОНА:
ЧЕТВРТАК, 29. СЕПТЕМБАР
15.00-22.00 Хаппy центар: БЕРЗА СТРИПА
у 18.00 ОТВАРАЊЕ ИЗЛОЖБИ САЛОНА 2016.
СРЕЋНА ГАЛЕРИЈА
: КОНКУРС 2016 – ИЗЛОЖБА НАГРАЂЕНИХ РАДОВА
МАЛА САЛА
: КОНКУРС 2016 – ИЗЛОЖБА НАЈУСПЕЛИЈИХ РАДОВА
Галерија: БРYАН ТАЛБОТ (Велика Британија), ретроспективна изложба госта Салона
ВЕЛИКА САЛА
: ИЗ ИСТОРИЈЕ СРПСКОГ СТРИПА: КУЗЊЕЦОВ И СОЛОВЈЕВ – ДВА ЧАРОБЊАКА БЕОГРАДСКОГ КРУГА, аутор изложбе Зоран Ђукановић
НОВИ ПРОСТОР
: ПЕТАР МЕСЕЛЏИЈА (Србија/Холандија): ОД СТРИП КВАДРАТА ДО СЛИКЕ, ретроспективна изложба госта Салона
Галерија Циркус: ГРАДИМИР СМУЂА – ДОБИТНИК ПРИЗНАЊА ЗА ДОПРИНОС СРПСКОМ СТРИПУ, документарна изложба
у 18.30 ПРАТЕЋИ ПРОГРАМ / КОСПЛЕЈ САЛОНА 2016.
у 20.00
ВЕЛИКА САЛА
: ЦЕРЕМОНИЈА СВЕЧАНОГ ОТВАРАЊА САЛОНА И ДОДЕЛА НАГРАДА
ПЕТАК, 30. СЕПТЕМБАР
11.00-22.00 Хаппy центар: БЕРЗА СТРИПА
у 16.00
ВЕЛИКА САЛА
: ПРИЗНАЊЕ САЛОНА ЗА НАЈБОЉЕГ ИЗДАВАЧА ДОМАЋЕГ СТРИПА 2015/2016: СYСТЕМ ЦОМИЦС, Београд, промоција издавача
у 16.45
ВЕЛИКА САЛА
: ЖАН-ЛИК ИСТИН, ДЕЈАН НЕНАДОВ: ЛЕГЕНДА О ИСУ, Комико, 2016, представљање интегралног издања трилогије и разговор с нашим прослављеним аутором Дејаном НЕНАДОВИМ
у 17.30
ВЕЛИКА САЛА
: АЛЕМ ЋУРИН: ЛИСТ ВОДЕ - АТЛАНТИДА (стрип о Хугу Прату, 2x2, Загреб, Хрватска, 2015), промоција албума
у 18.15
ВЕЛИКА САЛА
: МОДЕСТY СТРИПОВИ И МОДЕСТY ЦОМИЦС У КОНТЕКСТУ ДОМАЋЕГ СТРИПСКОГ ИЗДАВАШТВА, Жика Тамбурић, уредник, са ауторима и критичарима
у 19.00
ВЕЛИКА САЛА
: БРАЈАН И МЕРИ ТАЛБОТ (Велика Британија), представљање гостију Салона
у 20.00 Галерија: БРАЈАН И МЕРИ ТАЛБОТ (Велика Британија), потписивање албума
у 20.00
ВЕЛИКА САЛА
: ХЕЛЕНА КЛАКОЧАР: ПРОШЛОСТ – САДАШЊОСТ – БУДУЋНОСТ И НОВЕ ФОРМЕ ДЕЛОВАЊА, илустровано предавање / пројекција анимираних филмова (Плеши, чудовиште, на моју нежну песму, 10 мин, 2д, група Ззот, продуцент Кугла глумисте, 1984. / Таи - цхи, са М. Манојловићем, 6 мин, 2д, Загреб филм, 1989. / Рекламе за Галерију ЕСЦЕ, Загреб, 1990. / Експериментални видео радови: Влага, Мраз и Со - 1 и 2, 8 мин, 2013. и 2015. / Подморнице, 4 мин, 2015)
у 20.45
ВЕЛИКА САЛА
: ПРОМОЦИЈА НАЈНОВИЈИХ СТРИП ИЗДАЊА ХЕЛЕНЕ КЛАКОЧАР (Ведис, Загреб). говоре: Хелена Клакочар Вељко Крулчић
у 21.15
ВЕЛИКА САЛА
: ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ: БЕШУМНА КРЕТАЊА ХЕЛЕНЕ КЛАКОЧАР, сценарио: Вељко Крулчић; режија: Срђан Сегарић; камера: Роберт Калчић; монтажа: Игор Модрић, Вељко Сегарић; музика: Игор Карлић; продукција: Ведис, Загреб, Хрватска, 2016; продуцент: Вељко Крулчић; трајање: 26 мин. (У филму говоре: Крешимир Зимонић, Душан Гачић, Бранка Хлевњак, Wоосток, Александар Зограф...)
СУБОТА, 1. ОКТОБАР
11.00 - 22.00 Хаппy центар: БЕРЗА СТРИПА
12.00 – 14.00
НОВИ ПРОСТОР
: ПЕТАР МЕСЕЛЏИЈА: МАСТЕР ЦЛАСС - ИЛУСТРАЦИЈА (преглед портфолија младих илустратора. Број ограничен на осам аутора. Пријављивање на срецнагалерија@гмаил.цом)
у 16.00
ВЕЛИКА САЛА
: ПРОМОЦИЈА 8. БРОЈА СТРИП МАГАЗИНА СТРИПОЛИС, Културни центар, Зренјанин
у 16.30
ВЕЛИКА САЛА
: ЈОВАН ГВЕРО: НС СТРИП ВИКЕНД, промоција фестивала
у 17.00
ВЕЛИКА САЛА
: КАРТОН СИТИ – ПРЕЗЕНТАЦИЈА КЊИГЕ, Жика Тамбурић, уредник, са ауторима и критичарима
у 18.00
ВЕЛИКА САЛА
: ПЕТАР МЕСЕЛЏИЈА (Србија/Холандија): представљање госта Салона
у 19.00
НОВИ ПРОСТОР
: ПЕТАР МЕСЕЛЏИЈА, потписивање албума
у 19.00 Галерија: БРАЈАН И МЕРИ ТАЛБОТ (Велика Британија), потписивање албума
у 20.00
ВЕЛИКА САЛА
: ГРАДИМИР СМУЂА – ДОБИТНИК ПРИЗНАЊА ЗА ДОПРИНОС СРПСКОМ СТРИПУ, представљање лауреата
у 20.45
ВЕЛИКА САЛА
: ГРАДИМИР СМУЂА, потписивање албума
НЕДЕЉА, 2. ОКТОБАР
11.00 - 22.00 Хаппy центар: БЕРЗА СТРИПА
у 16.00
ВЕЛИКА САЛА
: ПРОМОЦИЈА ИЗАВАЧА
у 16.30
ВЕЛИКА САЛА
: ПРИЗНАЊЕ САЛОНА ЗА НАЈБОЉЕГ ИЗДАВАЧА ИНОСТРАНИХ СТРИП ИЗДАЊА У СРБИЈИ 2015/2016: ЧАРОБНА КЊИГА, Београд, промоција издавача
у 17.30
ВЕЛИКА САЛА
: САКУРАБАНА БЕОГРАД, презентација програмских активности
у 18.00
ВЕЛИКА САЛА
: ЖИКА БОГДАНОВИЋ - ЖИВОТ У ВЕЧНОЈ САДАШЊОСТИ И ДРУГЕ КЊИГЕ / ПЕГАЗ, Ревија за историју и теорију стрипа... двоброј 12-13/14-15, промоција издања / разговор. Говоре: Жика Богдановић, Слободан Ивков
у 19.00
ВЕЛИКА САЛА
: ЗОРАН ЂУКАНОВИЋ: СТРИП КАО СПЕЦИФИЧНИ ЈЕЗИК УМЕТНОСТИ - ФИЛМИЧНОСТ У СТРИПУ, предавање
у 20.00
ВЕЛИКА САЛА
: АНДРИЈАНА РУЖИЋ (Италија): АНИМИРАНИ ФИЛМОВИ ЖОРЖА ШВИЦГЕБЕЛА (Швајцарска), предавање / пројекција филмова (Икаров лет (1974), 3' / 78 Р. П. М. (1985), 4' / Година јелена (1995), 5'15 / Девојка и облаци (2000), 4'30 /Љубавна прича (2011), 7'10 / На путу (2012), 3'30 / Краљ вилењака (2015), 5'30
(Међународни салон стрипа задржава право измене и допуне програма)
(Радно време галерија током трајања Салона је 10,00 – 20,00)
више информација на:
www.салонстрипаскц.рс
www.фацебоок.цом/цомицсфест
срецнагалерија@гмаил.цом
