PONEDELJAK, 27. JUN U 19.00
MALA SALA
Završna izložba polaznika SKC-ove Radionice fotografije
Portret je kao tradicionalna fotografska disciplina željom polaznika radionice izabran kao tema kojom smo se bavili u periodu maj – jun. Zadatak je bio običan, jednostavan portret, sa pogledom u objektiv. Jedan od nepreglednog mnoštva izgleda, reprezentacija koji svako od nas ima. Taj bi potret trebao da bude slika susreta dve osobe i njihovih napora da slika nastane.
Na terenu, prepustivši se radosti zajedništva, malo šta od zadatog je bilo ispunjeno, ali je nastao materijal vredan za odgonetanje i rekonstrukciju toka dešavanja, rada, osećanja učesnika; spomenute nelagode, prevazilaženja, izbegavanja, preuzimanje uloga, međusobnih relacija aktera, površnosti. Kako god, svaka ovakva prilika je dragocena i donosi nova saznanja, značenja.
Daljim procesom su nastajali radovi koji su u većoj meri bili fokusirani u željenom smeru, uz korekcije, odstupanja, kreativna tumačenja koja u stvari jesu suština procesa radionice: stvoriti inicijalnu situaciju i motiv. Cilj je neophodno definisati, ali svako odstupanje, aberacija donosi nova značenja o samom dešavanju i njegovim učesnicima ređajući slojeve značenja jedno za drugim, ostavljajući tragove čije odgonetanje i čitanje oslikava nezavršivost fotografije (Estetika fotografije, Fransoa Sulaž, 116 st) i pomera polje fotografije u smeru koji je čini živom.
Efekat ovog zadatka je najmanje dvojak: učesnici radionice su izgradili jednu finu mrežu zajedništva i međusobnog ispitivanja, saznavanja, Rezultati tog procesa se nalaze u skupu fotografija od koga će se formirati izložba. Odmakavši se od ličnog nivoa, koji je dragocen zbog iniciranja tog finog tkanja neposredne komunikacije koja je u manjku na ostalim mestima društvenog saobraćaja, došli smo do serije fotografija koja nastavlja propitivanje uloge fotografije same, njene upotrebe, značenja, mesta i mogućeg mesta postojanja.
ČETVRTAK, 30. JUN U 19.00
MALA SALA
/ Stručno vođenje kroz izložbu PORTRET polaznika SKC-ove Radionice fotografije i predstavljanje radova
Smiljka Isaković koju inostrana i naša stručna kritika naziva "Kraljicom čembala" i "Prvom Damom čembala" magistrirala je dva instrumenta: klavir na FMU u Beogradu i Konzervatorijumu "Čajkovski" u Moskvi, i čembalo na Kraljevskom Konzervatorijumu u Madridu. Nastupala je širom Evrope, u SAD, Južnoj Americi, na Islandu i na Kubi, uvek sa odličnim kritikama. U bivšoj Jugoslaviji je redovno svirala na svim velikim festivalima, a sada i širom Srbije, noseći svoje čembalo. Snimila je nekoliko nosača zvuka za izdavačke kuće u zemlji i SAD, a njeni snimci nalaze se u medijskim kućama u zemlji i inostranstvu. Doktorirala je na primeni menadžmenta u muzičko-scenskim umetnostima. Smiljka Isaković uvršćena je u "International Who is Who in Music” (međunarodna enciklopedija poznatih muzičara koja preko 30 godina izlazi u Kembridžu), a od strane Američkog biografskog instituta (ABI) ušla je u "5000 ličnosti sveta" kao "Prva Dama čembala". Njeno ime nalazi se u "Ko je ko u Srbiji" i međunarodnoj Enciklopediji čembalista i orguljaša (St Petersburg).
Nosilac je prestižne međunarodne Masarikove nagrade za umetnost, koju je pre nje za muziku dobio Lučiano Pavaroti. Priznanje Međunarodni muzičar 2003. dobila je u Kembridžu, V.Britanija. 2005. godine dodeljena joj je Zlatna značka Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, za nesebičan, predan i dugotrajan rad i stvaralački doprinos u širenju kulture, 2015. dobila je nagradu grada Beograda za koncert "Osu se nebo zvezdama" ( 2014.), posvećen Stevanu Mokranjcu i Velikom ratu, a 2016. nagradu Udruženja muzičkih umetnika Srbije za najbolji koncert u 2015.godini.
