SREDA, 1. APRIL U 19.00 (traje do 15. APRILA)
GALERIJA SKC
U prostoru između monumentalne slike, gigantskog kolaža i ambijenta, razvija se priča o tenziji između čovekovog egoizma i potrebe da svoja htenja utopi u psihološke mehanizme gomile. Ambijentalna celina velikog formata (približno 20 x 4 m), izvedena je sintezom različitih tehničko-tehnoloških mogućnosti na limovima velikih formata crtež-slika uljanih boja i otisaka sa linoreza. Tako je dobijena kompozicija kolažne strukture u kojoj se prepliću vizuelne varijacije na temu ljudskih figura.
Tijana Kojić (Beograd,1987) diplomirala je 2011. godine na Fakultetu primenjenih umetnosti. Učestvovala je na više od 120 grupnih internacionalnih izložbi i realizovala je deset samostalnih izložbi. Dobitnik je niza nagrada i priznanja na polju slikarstva i grafike među kojima se izdvaja prvu nagradu na konkursu Niš Art Fondacije (2012) i prvu nagrada za crtež Fonda Vladimira Veličkovića (2012). Od 2014. godine docent je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.
„Čovek je život svestan samog sebe, svog ograničenog veka i sopstvene minuskulnosti spram sila društva i prirode u svojoj pojedinačnoj, otuđenoj egzistenciji. Ovaj suštinski krah u mogućnosti komuniciranja čoveka sa drugim ljudskim bićem potvrđuje, u izvesnoj meri, potmuli osećaj besmisla i samoće. Taj trenutak svesnosti označen je priznanjem da, koliko god smo bliski, blizu ili se osećali blisko sa drugom osobom, pomenuto drugo uvek će imati svoj odvojeni, sopstveni život sa kojim nikada nećemo biti u potpunosti upoznati. Ipak, postoji težnja da se sopstvena usamljenost nadiđe kroz utapanje u kolektivni organizam koji čoveka guta u svoju apstraktnu ujednačenost, rasplinjujući svojim latentnim silama njegove pojedinačne misli i težnje. Umesto rasta postoji gomilanje slično bujanju ćelija raka, umesto obilja dolazi siromaštvo. Na mestu jednakosti zapravo stoji jednolikost koja ukida jedinstvenost. Optimizam je naporan, naklonost je teža od ustremljenosti, kao i bliskost od otuđenosti. Naporno je okasnelo cvetanje svesti u belom šumu distopije.“ T. Kojić
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
