
ПОНЕДЕЉАК, 18. ЈАНУАР 2016. У 19.00 (ТРАЈЕ ДО 29. ЈАНУАРА)
ГАЛЕРИЈА СКЦ
изложба фотографија
Фотографије су настале током путовања шесторо пријатеља западном обалом Индије – од Мумбаија до Тривандрума октобра 2015. године. Објективом фотоапарата забележен је свакодневни живот становника ове многољудне државе, богата и колоритна културна баштина и несвакидашњи призори из живописне природе. Аутори су се први пут сусрели са Индијом. Иако иза себе имају завидан стаж светских путника овде су осетили одсуство времена и исконску припадност живог и неживог света једном и универзалном.
Аутори су: Мирна Гаћеша, пројектни менаџер у ИТ-у а у фотографији је нашла слободу и противтежу одговорном и захтевном занимању. Мирнина фотографија је пронашла своје сталну тему и инспирацију у њеним највећим животним страстима - путовањима у најудаљеније крајеве планете и разноврсним светским кухинјама.
Немања Радовановић, фрееланце фотограф и дизајнер, танго плесач, музичар аматер и човек који је успео да оствари највећи животни циљ - да се бави стварима које га испуњавају. Фотографија је само једна од њих.
Душан Лопушина - Воли да се игра речима, зауставља време на фотографијама, открива овај и нове светове прављењем музике и путовањима, фасцинира га обликовање јавног мнења.
Александар Богдановић – активиста и космополита. Не фотографише, али мења свет речима. Претвара их у друштвено ангажоване иницијативе.
Сања Солтић је успешна фронтенд програмерка, мада је живот могао да је одведе и сасвим другим путем. Плес, музика, фотографија и креативне ствари су Санјина омиљена поља интересованја, којима се препушта после одговорног посла.
„Стопили смо се заједно са песком, звуком океана, воћем и паротама које нас лјутином буде из зена у који смо зачас упловили. Учимо да пливамо између таласа у континуитету, вода нас носи, можемо да заронимо и слушамо таласе изнутра, можемо са раздалјине да гледамо у рај под палмама далеко на обали. Имамо утисак да је земља на којој смо наша, али то нема везе са осећајем имовине, већ припадности. …Крава је овде неко, а не нешто. Мораш да је замолиш да се склони са пута. Шета где хоће, ужива, одмара. …Доручкујемо са погледом на пучину и крдо крава које уживају на јутарњем сунцу километрима дуге, а потпуно пусте плаже.“ (из белешки Душана Лопушине, једног од путника)
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |