ЧЕТВРТАК, 2. ЈУЛ

СРЕЋНА ГАЛЕРИЈА

изложба фотографија
„Још је Пол Сезан рекао да је Клод Моне био, само око, јер је имао моћ опажања светлосних тонова које је разлагао на основне боје, изучавао игру коју производе, дезинтегрисао форму и материју. Из палете је одстранио тешке и непрозирне боје и користио само чисте и светле, ређао их једну поред друге и постизао треперење.
Ипак, оно што је важније од целог тог просеца јесте чинјеница да је импресионизам настао захваљујући фотографији која је преузела улогу класичног сликарства, посебно када је реч о портретима. Моне је разумео процес настанка фотографије и први, пре Ворхола, покушао да имитира рад те машине. Прво, желео је да слику уради брзо како би, баш као и фотограф, зауставио призор. Друго, увео је поступак понављања ,снимка‘ што је такође особина фотографског рада. Треће, буквално је имитирао фотографску неоштрину, што је Жорж Сера касније разрадио у поентилизму који је био потпуна имитација ,зрна’ које постоји у структури фотографије.“ (Аутор)
Изложба „(Фото)импресионизам“ Петра Јончића  јесте покушај да се низом операција које имитирају рад Клода Монеа машина претвори у сликарску четкицу. Коришћен је остетљивији филм како би „зрно“ личило на поентилизам, снимци су настали у природи како би забележили искључиво светлост и игру боја у духу импресиониста. Фокус је увек био на другом плану, понекада и удаљеној тачки перспективе, како би први план, најчешће разнобојно лишће, било неоштро захваљујући великом отвору бленде. То је имитација сликарског потеза, спонтаног, случајног и непланираног. Урађено је око 100 снимака, аналогним фотоапаратом (Након Ф-301) са телеобјективом 135 мм, а одабране су само оне најближе  идејама „монеизма“.
Петар Јончић, новинар и филмски критичар, писао је за Дневни телеграф, а филмске критике и есеје објављивао је у Књижевном листу, часопису Реч, Домусу, Златној греди, Европи, часопису ОК, 3+4, ТФТ-у и емитовао у Хроници Радио Београда 3. Објавио је књиге Филмски језик Желимира Жилника (СКЦ, 2002, награда  Душан Стојановић за најбољу студију о филму) и Неки други филм (Лагуна, 2014)
Члан је редакције културе РТВ Студио Б од 1998. године. Био је уредник емисије „Коцка“ и сарадник документарног програма. Фотографијом се бави од краја осамдесетих.