PONEDELJAK, 18. JANUAR 2016. u 19.00 (traje do 29. januara)

GALERIJA SKC

izložba fotografija
Fotografije su nastale tokom putovanja šestoro prijatelja zapadnom obalom Indije – od Mumbaija do Trivandruma oktobra 2015. godine. Objektivom fotoaparata zabeležen je svakodnevni život stanovnika ove mnogoljudne države, bogata i koloritna kulturna baština i nesvakidašnji prizori iz živopisne prirode. Autori su se prvi put susreli sa Indijom. Iako iza sebe imaju zavidan staž svetskih putnika ovde su osetili odsustvo vremena i iskonsku pripadnost živog i neživog sveta jednom i univerzalnom.
Autori su: Mirna Gaćeša, projektni menadžer u IT-u a u fotografiji je našla slobodu i protivtežu odgovornom i zahtevnom zanimanju. Mirnina fotografija je pronašla svoje stalnu temu i inspiraciju u njenim najvećim životnim strastima - putovanjima u najudaljenije krajeve planete i raznovrsnim svetskim kuhinjama.
Nemanja Radovanović, freelance fotograf i dizajner, tango plesač, muzičar amater i čovek koji je uspeo da ostvari najveći životni cilj - da se bavi stvarima koje ga ispunjavaju. Fotografija je samo jedna od njih.
Dušan Lopušina - Voli da se igra  rečima, zaustavlja vreme na fotografijama, otkriva ovaj i nove svetove pravljenjem muzike i putovanjima, fascinira ga oblikovanje javnog mnenja.
Aleksandar Bogdanović – aktivista i kosmopolita. Ne fotografiše, ali menja svet rečima. Pretvara ih u društveno angažovane inicijative.
Sanja Soltić je uspešna frontend programerka, mada je život mogao da je odvede i sasvim drugim putem. Ples, muzika, fotografija i kreativne stvari su Sanjina omiljena polja interesovanja, kojima se prepušta posle odgovornog posla.
„Stopili smo se zajedno sa peskom, zvukom okeana, voćem i parotama koje nas ljutinom bude iz zena u koji smo začas uplovili. Učimo da plivamo između talasa u kontinuitetu, voda nas nosi, možemo da zaronimo i slušamo talase iznutra, možemo sa razdaljine da gledamo u raj pod palmama daleko na obali. Imamo utisak da je zemlja na kojoj smo naša, ali to nema veze sa osećajem imovine, već pripadnosti. …Krava je ovde neko, a ne nešto. Moraš da je zamoliš da se skloni sa puta. Šeta gde hoće, uživa, odmara. …Doručkujemo sa pogledom na pučinu i krdo krava koje uživaju na jutarnjem suncu kilometrima duge, a potpuno puste plaže.“ (iz beleški Dušana Lopušine, jednog od putnika)