УТОРАК, 17. МАРТ 2015. у 19:00 

ГАЛЕРИЈА СКЦ НОВИ БЕОГРАД

изложба акварела и фотографија

И тхинк тхат И схалл невер сее.
А поем ловелy ас а трее.
Јоyце Килмер. 1886–1918

Човек и дрво повезани су на један скривени, мистичан начин. Узимајући дрво или шуму као полазни мотив својих радова Дуња Јунг и Лазар Лековић истражују ту везу. Изложба је стваралачки сусрет два уметника и њиховог погледа, кроз два различита медијума, фотографију и акварел. Код оба аутора видљива је иста спона, природа и човек, али је на њиховим радовима намерно изостављен приказ човека. Управо то одсуство и отуђење човека од  природе  спојило је ове две поетике. Сваки од ова два уметника на себи својствен начин казује причу о лепоти и тајни природе и њеној запостављеној величини.
Дуња Јунг
Свој израз пронашла је у акварелу  понегде комбинованом са другим техникама. Акварел је ипак полазна тачка сваког рада, том техником она удише живот шуми, а цртежом који се провлачи кроз акварел, даје јој понекад људске особине. Модификоване и измаштане, понегде реалне тек у назнаци, шуме које лебде, плешу или стреме у висине наглашавају своју животност.

Лазар Лековић
Фотографише старом аналогном техником користећи „пинхоле“ камере (цамера обсцура) ручне израде. Фотографије настају директно на фото-папиру као негативи. Дигитална обрада је минимална и своди се углавном на корекције светла и формата. Сам поступак рада на фотографијама, тј. процес стварања за аутора је од велике важности. Та техника подразумева детаљно, скоро медитативно промишљање о мотиву, кадру, светлу... Оптичка изобличења, зрно, нечистоћу на емулзији, текстуру папира и слично, аутор користи за постизање ефекта који назива „естетика грешке“ и који одговара његовом сензибилитету.