ČETVRTAK, 2. JUN U 19.00  (TRAJE DO 16. JUNA)

SREĆNA GALERIJA

Dragan Jovanović rođen je u Gospiću 1964. godine. Studirao je Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu. Bavi se uporedo ikonopisom, crtežom i slikarstvom. Ikonopis radi kao samostalni majstor od 1993. godine. Izražava se crtežom prevashodno u tehnikama pera i laviranog tuša. Slike radi jajčanom i uljanojajčanom temperom na drvenom nosiocu. Izlagao je  na deset samostalnih i isto toliko kolektivnih izložbi u Čačku, Beogradu, Inđiji, Gornjem Milanovcu, Prokuplju, Jagodini, Kopenhagenu i Madridu. Dragan Jovanović je i autor ikonostasa u Manastiru Sretenje na Ovčaru, Čačak; u Hramu Uspenja Prevete Bogorodice, Gold Coast  u  Australiji i u Hramu Svetog Nikole, Brisbane u Australiji.
Miodrag Danilović o crtežima Dragana Jovanovića, piše: „Nezavisno od slikarskog opusa u kome se susreću tradicionalni likovni medij i osoben, savremen pogled na celokupnost istorijske zbilje i sjaj minulih umetničkih epoha, crteži Dragana Jovanovića čine poseban segment njegove umetničke aktivnosti. Reprezentativni motivi od kojih je satkan njegov likovni vokabular, u mediju crteža se izoluju, stavljaju pod staklo uvećala i podvrgavaju neobuzdanoj igri mašte u kojoj se mešaju organska i neorganska priroda, drevni mitovi i obrisi naše svakodnevice, mehanička priroda igračke i igriva priroda živih stvorova. Jovanovićev bestijarijum nosi pečat hibridnog, kalemljenog, veštačkog, ali ne poseduje demonska svojstva i perspektive koje je iznedrila pregrejana mašta jednog Hijeronimusa Boša, Jovanovićevog dalekog prethodnika na polju iskazanih likovnih istraživanja. Pre bi se dalo reći da su Jovanovićevi hibridi odraz i simbolizacija težnje da se krhka ravnoteža sveta i nežna priroda njegovih stanovnika očuva, čak i po cenu krupnih i intenzivnih transformacija. U vremenu od kojeg takvi preobražaji više nisu uopšte udaljeni Jovanovićev pristup temi i izraz poprimaju pun značaj. Neminovnost preobražaja, konstatovana i prikazana na neodoljiv način, mora imati svrhu koja ne skončava u škripi i kakofoniji, krčanju, šumu, isprekidanosti signala - u mehanicističkom životarenju u svetu uhodanih procedura i bezdušnog automatizma. Preobražaj koji Jovanović priželjkuje je onaj koji čuva suštinsku prirodu svakog oblika i strukture, njegov dinamički potencijal i osobeno dejstvovanje njegove energije. Zbog toga njegovi hibridi i sklopovi plene svojim skladom i sinergijom, i zbog toga njegov crtački opus treba oceniti kao humanu viziju budućnosti izborenu na gorkoj strani iskustva.“