ЧЕТВРТАК, 1. МАРТ  У  19.00 (ТРАЈЕ ДО 10. МАРТА)

СРЕЋНА ГАЛЕРИЈА

Андријана Богдановић-Нешковић рођена је 1970. године у Београду. Уписала ФЛУ на Цетинју 1995. године. Студије наставља на ФЛУ у Београду, у класи професора Зорана Вуковића где дипломира 2002. године. Члан је УЛУС-а од 2008. године. 2000. године бива награђена  Стипендијом из Фонда Лубарда.
Учествовала је на већем броју колективних изложби и пројеката и на три самосталне изложбе у Београду. Један је од организатора и  учесника ликовне колоније Роцк Виллаге (2013 – 2015), као и учесник ликовне колоније на фестивалу Циркулирање у Вршцу.
Цртежи су настали углавном 2016. године. Скоро сви су рађени на картону и папиру, у различитим форматима, и то уљаним пастелима, графитима, крејонима, неки, са понегде, колажним елементима, а негде доминирају и акрил-туш, туш-пастел и слично.
„Нисам била инспирисана сликама Мироа, што би се на први поглед рекло. Моја инспирација везана је за музику и представља одређене фреквенције. Музика је стварање одређених односа између тонова. Има три основна елемента: мелодију, ритам и хармонију. У време док су настајали ови радови стално сам слушала музику и ови цртежи су сублимација, тј. сама фреквенција сублимирана и приказана кроз медиј цртежа (…) Ова дела су несвесни цртежи, по аутоматизму цртежи - креације створене под утицајем музике. Музика сублимирана у цртеж, линијом, тачком, мрљом.
…Све је покрет! Отисци у снегу (њих мења време, ветар, вода)... Истражујем линије које се стално покрећу, играју, мењају се. Силе које их праве и покрећу. Музику, игру, покрет. Време и живот праве боре (линије) на лицима људи. Волим старе људе и њихова лица, испуцалу земљу, пустинје, снегом покривена пространства, птице, крошње, куће, зграде, улице и градове. Мноштво линија, путања. Хаос и ред! Свуда видим линије, трагове која жива бића праве...“