nivo nivo nivo nivo nivo nivo

Last Thrill

sastavljen je od iskusnih muzičara koji više od dve decenije sviraju na beogradskoj sceni (Eyesburn, Good eye closed ...) Kaja, bass, Nikola, gitara, J.J., vokal i Boske, bubanj

Popečitelji

na svojim koncertima promovišu singlove „Kroz“ i „Bum!“, sviraju muziku sa dosadašnjih izdanja i uredno iznenade publiku nekim novim numerama. Braći Furunović se, nakon skoro 20 godina, ponovo pridružio Ivan Cvetković koji je bio prvi bubnjar u ovom bendu

E-Play

je srpski alternativni sastav iz Beograda, osnovan 1998. godine. Vrlo jedinstvenog zvuka kojeg karakterišu distorzirani bas, drum & bass ritmovi i nežne - atmosferične gitare, ovaj bend veoma brzo nalazi svoje mesto na srpskoj rok sceni.

Trese. Lupa. Udara.

oja (Disciplin A Kitschme, ovog puta solo gitara+ vokal), Švaba (Električni orgazam, The Restless, bas+ vokal) i Vul (Disciplin A Kitschme, bubnjevi + vokal). Prateće vokale obezbeđuju Manja (Disciplin A Kitschme) i Đurđica (The Restless)

Jarboli

Na koncertima Jarbola stvara se osećaj zajedništva i komunikacije između publike i muzičara, vazduh postaje gust od nabijene energije i pozitivnog osećaja koji traje dugo posle završetka koncerta.

Rain Dogs

Fantastični beogradski tribute to Tom Waits bend sa tradicijom dugom više od jedne decenije, Waitsovu muziku drži „u malom prstu“, a zahvaljujući unikatnoj interakciji s publikom i odličnoj interpretaciji, Dogsi pune beogradske klubove stvarajući svojevrstan muzičko/poetski performans.

sreda, 29. mart u 19.00 mala sala
predstavljanje zbirke poezije
učestvuju: Danijela Mikić, Aleksandar Jerkov i autor; moderator: Vesna Kapor
„Boško Suvajdžić svakako ide u red reprezentativnih naših liričara koji hodočašće dišu i pišu kao življenje samo, kao ritual nad ritualima, kao znamenje. On ne prepevava stare predrasude, niti se uklanja sumnjama u postojanje samo. Oni kamenovi Dejana Medakovića ovde su naseljeni novom pažnjom, otkrićem, čitanjem ispočetka. Njegove pesme nalik su na sažetke onih žitija koja su usmenom našom nebrigom zaista ostala skrajnuta, rubna, ali se stoga održivo bore za svoje samoglasnike bola. Suvajdžićeva pesma se, odaja za sebe, ponaša slobodno i uspravno, opčinjena metafizikom bola, kao poljski ili rumunski esej danas, u najboljim njegovim trenucima. Naime, u vremenu kada je čak i kompilacija dvadesetog veka, koji po nekima još traje, pokušala sve da odgonetne i, brzo zamorena, kao naša avangarda, brzo i da zaboravi mnogo šta, Suvajdžićev stih obnavlja ne samo čitačku, nego i filozofsku zainteresovanost za slobodu samu, za trajanje na tom užarenom i užagrenom rtu kopna na Balkanu. Suvajdžić je slučaj. I to stoga što nije horista, niti ga je moguće svrstavati u razrede i škole naše sve siromašnije prozodije.“
D. Ređep

Pin It