SKiCa je džepno izdanje vodiča kroz programe SKC-a. Zahvaljujući programskim sadržajima SKC-a koji prate, osluškuju i oblikuju lokalnu umetničko-zabavnu scenu, SKiC-a od samog pokretanja 2003.godine ima stalne čitaoce, pa i kolekcionare. SKiCa je besplatna,praktična, informativna, privlačno oblikovana i tražena.
Ciljna grupa SKiC-e su mladi, obrazovani, urbani i znatiželjni, aili i brojna starija populacija koja je“kulturno” odrasla uz programe SKC-a.
DISTRIBUCIJA: veće beogradske knjižare, Biletservis, Dom omladine, Turistička organizacija Beograda, svi studentski domovi Beograda, fakulteti, ministarstva RS, ambasade, novinari i naravno SKC.
Broj distributivnih mesta: 30 + 250 poslovnih adresa. Format izdanja: 11,5 X 16cm. Broj strana: 32 Ritam izlaženja: jednom mesečno,do 5.og u mesecu, s tim što se za januar - februar i jul - avgust štampa po jedan dvobroj. SKiCa se može čitati i u elektronskoj formi na sajtu SKC-a www.skc.org.rs, koji mesečno poseti više od 20.000 ljudi. Reklamiranjem u SKiCi postižete da na kreativan i originalan način najbrže stvorite privrženost vašem brendu i tako skratite vreme koje je potrebno da on dospe do ciljne grupe kojoj težite. Ako je vaša ciljna grupa slična našoj, onda je SKiCa pravo mesto zavašu reklamu!
INFORMACIJE NA: www.skc.org.yu/marketing.html tel: 011/360.20.40 ili putem e mail-a:
Ova adresa el. pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli
(...nakon velikog finala sa obeležavanjem 30. godišnjice novog talasa koja je bila povod da se ponovo ožive stari antagonizmi njegovih protagonista i nakon prošlomesečne, možda nenamerno, ali blagovremeno tempirane kreativne aluzije na jedan od najradikalnijih „ranih“ asamblaža „našeg“ ovogodišnjeg laureata Politikine nagrade za slikarstvo koju je, sa izložbom pod nazivom Biblioteka "Ekser", napravio umetnički tandem Radar) martovska programska shema SKC-a najavljuje povratak u rasterećujuće okvire realnog prostora i vremena: sedam samostalnih autorskih izložbi, tri prezentacije projekata učeničkih ili studentskih grupa i društava, jedna magistarska izložba, čak 16 predavanja i razgovora o novim knjigama i aktuelnim kulturnim fenomenima, jedna pozorišna premijera uz nekoliko repriznih izvođenja predstava u sopstvenoj produkciji, dve video projekcije, osam koncerata i, možda, u poslednji čas zakazan program iznenađenja o ovome ili onome - bez dubioznih reminescencija o sopstvenom nasleđu. d. v.
Opčinjenost činjenicom da je tokom sedamdesetih godina prošlog veka upravo SKC stvorio uslove za nastanak i razvoj nove umetničke prakse kod nas učinila je da se u izvesnoj meri zanemare kasnije pojave koje su, sa više ili manje aktuelne pompe, takođe začete u SKC-u. Ipak, SKC je prošle godine obeležio godišnjicu još jedne pojave koja se sada pokazuje važnijom ne samo po sebi, nego i po neposrednom uticaju na kasnije formirane scene. Novi talas imao je svoj fokusirani revival kod generacije umetnika i muzičara s početka devedesetih godina koji su - u improvizovanim radionicama/studijima u galeriji SKC-a i u podrumima ispod nje - svojim radovima odavali počast u tom trenutku prilično zanemarenim protagonistima avangarde iz sedamdesetih... Ali to je jedna sasvim nova priča... d. v.
Skoro da je već postala tradicija da SKC kraj kalendarske godine iskoristi da prigodnim programom nadoknadi neko ranije propušteno obeležavanje godišnjice – bilo da se radi o internim jubilejima, ili o pojavama od šireg kulturnog značaja. Krajem 2008. godine to je bilo obeležavanje 40 godina od osnivanja SKC-a, a krajem protekle godine obeležavanje tri decenije novog talasa - pojave za koju se može reći da je u ovom delu sveta formirana i da je dosegla svoje najveće domete na sceni SKC-a.
Uspešno privođenje kraju 7. Salona stripa možda je dobar povod za podsećanje kako je u februaru 1977. godine održana jedna od prvih izložbi stripa u SKC-u (Fantastika, strip, društvo...) i kako je, te iste godine, na VI AS-u priređen prvi koncert jedne (art)rok grupe (Kosmetika), i kako su pri kraju iste te godine poetske tribine Spoljnog programa SKC-a postepeno prevladane rok tribinama - pripremajući tako teren za nadolazeću, kasnije legendarnu beogradsku rok scenu osamdesetih. Zapravo, možda je pravi trenutak da se istakne kako je običaj paralelnog negovanja „visokog“ i „popularnog“ stvaralaštva (što je danas uobičajena praksa većine lokalnih, kao uostalom i svetskih ustanova kulture), ustanovljen „ovde, na ovom mestu“, a da se to može iščitati i iz interakcije programa koji će biti realizovani ovog meseca u SKC-u. d. v.
Iako je otvaranje 7. Međunarodnog salona stripa Srećne galerije planirano za 24. septembar, izvesno je da će čitav ovaj mesec proteći u njegovoj senci, odnosno, pod njegovim reflektorima: pored renoviranih prostora na kojima se radilo tokom leta, prve posetioce SKC-a u ovoj sezoni, dočekaće maketa automobila, skulpturalni simbol ovogodišnjeg Salona urađen prema motivima stripa prošlogodišnjeg dobitnika glavne nagrade, a već 8. septembra u Galeriji se otvara izložba autora kome je redakcija Likovnog programa prošle godine dodelila svoje priznanje. To ne znači da i ostale redakcije ne nude ništa manje interesantan program. d. v.
Petnaest izložbi, jedanaest koncerata u velikoj sali i dva u bašti, šest promocija knjiga i nekolicina kulturloških tribina, dve pozorišne predstave (jedna u sopstvenoj produkciji), dva međunarodna konkursa – to
na ovom mestu, Marina Abramović je... Obilaženjem mesta u SKC-u na kojima je Marina Abramović realizovala nekoliko svojih ranih radova (instalacija, ambijenata i performansa) tokom sedamdesetih godina prošlog veka, Arhiva SKC započinje realizaciju serije postavki sa zajedničkim prefiksom „ovde na ovom mestu“.
Čini se da se programska shema SKC-a poslednjih meseci uobličava u jedan novi, doslovno pulsirajući, kontinuum: ne čekajući da se slegnu utisci o AS09 i Festivalu autoperformansa Spot koji je organizovan povodom proslave 25 godina Mimarta SKC ovog meseca uz svoje “redovne” programe otvara vrata dinamičnim ekscesima kao što su Noć muzeja, festival Trgni se!Poezija!, novoustanovljeno Međunarodno takmičenje muzičara… A, ako vremenske prilike nešto ne pokvare, znatan deo ovih programa odvijaće se u bašti – što će mnogima, nadamo se, biti dodatni podsticaj da se bez oklevanja uključe u ponuđena događanja … d.v.
Obeležavanjem godišnjica i slavljenjem jubileja, pozivanjem na datume i događaje iz prošlosti koji svedoče o tradiciju i kontinuitetu jedne ustanove, učvršćuje se njena pozicija u sadašnjosti i izvlači njeno pravo na oblikovanje vizije budućnosti. Zato su naizgled razumljive nedoumice da li treba obeležavati godišnjice onih događaja koji drastično narušavaju pretpostavljene kontinuume.
Aprilski susreti, posle prekida od dve i po decenije ponovo su ustanovljeni 2002. godine kao tradicionalna glavna godišnja manifestacija SKC-a, koja se organizuje početkom aprila. Iako u velikoj meri modifikovan, ovaj festival pokrenut je sa ciljem da se obnovi tradicija i ponovo uspostavi duh originalnih Aprilskih susreta koji su osnovani 1972. godine povodom 4. aprila, Dana studenata Beograda i dana Studentskog kulturnog centra. Prvu seriju AS-a (koja se održavala od 1972 do 1977. godine pod punim nazivom Aprilski susret - festival proširenih medija) karakterisao je aktivan interdisciplinarni umetnički program, koncipirani u aktuelnom duhu onog vremena - sa ciljem prevazilaženja klasičnih granica među umetnostima. Aprilski susreti su bili toliko uspešni u postizanju tih ciljeva tako da je festival ubrzo dokinuo smisao svog postojanja i bio napušten u korist drugačijih programskih praksi. Međutim, koncept višednevnih multidisciplinarnih događanja koja okupljaju u isto vreme i na jednom mestu veliki broj, pre svega mladih, umetnika i stvaraoca različitih profila, ostao je delotvoran i dalje. To se potvrđuje novom serijom AS-a čiji broj je, u nešto izmenjenom obimu i obliku, sa manje zahteva i ograničenja, i sa konkursom potpuno neformalnog karaktera, već prevazišao broj AS-a organizovanih u prvoj seriji.
