• 3.jpg
  • 4.jpg
  • 2.jpg
  • 5.jpg
  • 1.jpg

utorak, 28. mart u 20.00 velika sala
283 o

program: Francisco Tarrega – Carneval in Venezia;_ Domenico Scarlatti – Sonata K. 377 *; Wolfgang Amadeus Mozart – Piano Sonata no. 16 *; Carl Mayer – Le Regret Op. 332 *; Paco de Lucia – Fuente y Caudal Freddie Mercury – Bohemian Rhapsody *; *Adapted for Guitar solo by  Viktor Ilic

Gitara je mlad instrument koji u ovoj građi ne postoji ni 120 godina dok se pojedini instrumenti ne menjaju u tom smislu gotovo duplo duže vreme, što nas dovodi do zaključka da je i sam repertoar za gitaru veoma sužen, pa je to ujedno i glavni motiv umetniku.
Kolekcija Viktorovih transkripcija trenutno obuhvata 100 dela i preko 50 kompozitora.
Večerašnji program čine dva originalna dela napisana za gitaru, ali zbog svoje specifičnosti veoma lako mogu da se tumače i kao transkripcije, i četiri transkripcije.
Domeniko Skarlati: Sonata K. 377 je jedna od prvih transkripcija koju sam obradio još kao student. Trileri u Skarlatijevom maniru, hromatika i veoma prozračne skale slušaoca šalju percepciju o muzičkim početcima i uvode u dalji tok koncerta.
Francisko Tarega: Karneval U Veneciji spada u red poznatijih tema. Prvo je čuveni Paganini napisao za violinu, a potom je nastala za trombon, trubu, klavir, gitaru... U ovom delu sam kombinovao elemente iz upravo pomenute Paganinijeve kompozicije sa Tareginom.
Volfgang Amadeus Mocart: Klavirska Sonata br. 16 i njen nastanak može ponajviše da se poveže sa manjkavošću repertoara u eri rane klasike. Ne računajući nekoliko Sonata Anton Dijabelija, jedini izraziti predstavnik stila je Sonata Op. 15 Maura Đulijanija. Svakako, glavni motiv je izazov u koji svakog umetnika stavlja Mocartova muzika.
Pako de Lusija: Tarantas je želja da se izađe iz okvira klasične muzike, ali da se ostane dosledan maniru interpretacije. Takođe, veoma atraktivno kontrastira prethodnom repertoaru zbog dijametralno suprotne vrste emocije koju šalje. Flamenko i klasični gitarista se razlikuju u nekoliko kategorija: po načinu sedenja, a samim tim i po položaju tela i ruku, filozofija tona, skala i fraze je takođe suprotna, stoga će i moja interpretacija da bude vidno drugačija od intepretacije flamenko gitariste.
Karl Majer: La Regret Op. 332 je divna kopmozicija za koju sam sasvim slučajno saznao pre manje od dva meseca. U želji da dodatno obogatim kolekciju Šopenovim delima, sasvim slučajno mi se prikazao ovaj kompozitor koji živi i radi u prvoj polovini XIX veka. Podseća na Šopena po jeziku i stilu  i ima prednost, makar zbog nezastupljenosti i anonimnosti.
Fredi Merkjuri: Boemska Rapsodija svi koji poznaju i prate moj rad, poznata im je i moja želja za obrađivanjem Rapsodija kao oblika (Rapsodija u plavom Džordža Geršvina), ali i zbog nezastupljenosti ovog oblika na gitari. Veliki izazov je bio praćen još većim zadovoljstvom da se još jednom izađe iz klasičarskih okvira i ovog puta je, isto kao i u slučaju Tarantas-a, želja da se i ovom delu dodatno ’’ubrizga’’ umetnička nota. Originalno je napisana za progresiv rok bend.

Pin It