nivo nivo nivo nivo nivo nivo

Last Thrill

sastavljen je od iskusnih muzičara koji više od dve decenije sviraju na beogradskoj sceni (Eyesburn, Good eye closed ...) Kaja, bass, Nikola, gitara, J.J., vokal i Boske, bubanj

Popečitelji

na svojim koncertima promovišu singlove „Kroz“ i „Bum!“, sviraju muziku sa dosadašnjih izdanja i uredno iznenade publiku nekim novim numerama. Braći Furunović se, nakon skoro 20 godina, ponovo pridružio Ivan Cvetković koji je bio prvi bubnjar u ovom bendu

E-Play

je srpski alternativni sastav iz Beograda, osnovan 1998. godine. Vrlo jedinstvenog zvuka kojeg karakterišu distorzirani bas, drum & bass ritmovi i nežne - atmosferične gitare, ovaj bend veoma brzo nalazi svoje mesto na srpskoj rok sceni.

Trese. Lupa. Udara.

oja (Disciplin A Kitschme, ovog puta solo gitara+ vokal), Švaba (Električni orgazam, The Restless, bas+ vokal) i Vul (Disciplin A Kitschme, bubnjevi + vokal). Prateće vokale obezbeđuju Manja (Disciplin A Kitschme) i Đurđica (The Restless)

Jarboli

Na koncertima Jarbola stvara se osećaj zajedništva i komunikacije između publike i muzičara, vazduh postaje gust od nabijene energije i pozitivnog osećaja koji traje dugo posle završetka koncerta.

Rain Dogs

Fantastični beogradski tribute to Tom Waits bend sa tradicijom dugom više od jedne decenije, Waitsovu muziku drži „u malom prstu“, a zahvaljujući unikatnoj interakciji s publikom i odličnoj interpretaciji, Dogsi pune beogradske klubove stvarajući svojevrstan muzičko/poetski performans.

ponedeljak 27. jun u 18:00 Novi prostor
Ciklus predavanja iz sociologije muzike:
govori: Maja Vasiljević, master sociologije i diplomirana muzikologinja
Predavanje „Muzika i društveni konflikt“ sabira autorkino sociološko i muzikološko promišljanje o značaju muzike u vreme velikih društvenih sukoba.

Putanjom od „sociologije konflikta“ nemačkog sociologa Georga Zimla (Georg Simmel) do današnjih interpretativnih strategija društvenog konflikta, autorka traga za mogućim pristupima odnosu muzike i društva. Bez pretenzija na uspostavljanje metodologije, autorka će izdvojiti reprezentativne primere o značaju klasične i popularne muzike u vreme ratnih situacija. Posebno će pratiti muzičku potrošnju (i produkciju) u cilju očuvanja normalizacije društvenog (svakodnevnog) života, te ukazati na interesantan primer formiranja posebne vrste „životnog prostora“ u vreme nacističke okupacije Evrope.

Pin It