nivo nivo nivo nivo nivo nivo

Last Thrill

sastavljen je od iskusnih muzičara koji više od dve decenije sviraju na beogradskoj sceni (Eyesburn, Good eye closed ...) Kaja, bass, Nikola, gitara, J.J., vokal i Boske, bubanj

Popečitelji

na svojim koncertima promovišu singlove „Kroz“ i „Bum!“, sviraju muziku sa dosadašnjih izdanja i uredno iznenade publiku nekim novim numerama. Braći Furunović se, nakon skoro 20 godina, ponovo pridružio Ivan Cvetković koji je bio prvi bubnjar u ovom bendu

E-Play

je srpski alternativni sastav iz Beograda, osnovan 1998. godine. Vrlo jedinstvenog zvuka kojeg karakterišu distorzirani bas, drum & bass ritmovi i nežne - atmosferične gitare, ovaj bend veoma brzo nalazi svoje mesto na srpskoj rok sceni.

Trese. Lupa. Udara.

oja (Disciplin A Kitschme, ovog puta solo gitara+ vokal), Švaba (Električni orgazam, The Restless, bas+ vokal) i Vul (Disciplin A Kitschme, bubnjevi + vokal). Prateće vokale obezbeđuju Manja (Disciplin A Kitschme) i Đurđica (The Restless)

Jarboli

Na koncertima Jarbola stvara se osećaj zajedništva i komunikacije između publike i muzičara, vazduh postaje gust od nabijene energije i pozitivnog osećaja koji traje dugo posle završetka koncerta.

Rain Dogs

Fantastični beogradski tribute to Tom Waits bend sa tradicijom dugom više od jedne decenije, Waitsovu muziku drži „u malom prstu“, a zahvaljujući unikatnoj interakciji s publikom i odličnoj interpretaciji, Dogsi pune beogradske klubove stvarajući svojevrstan muzičko/poetski performans.

2. april u 15:00 novi prostor
1EKOfONpan  diskusija
Učesnici: EkoFON (studentska organizacija čiji je osnovni cilj razvoj ekološke svesti, Fakultet organizacionih nauka), prof. dr Nataša Petrović, M. Sc. Sonja Išljamović, dipl. inž. Sanja Đurić, Dragana Komnenić. (realizacija: B. Pokrajac)

Danas je, kao nikada pre, stabilnost ekologije planete Zemlje narušena „zahvaljujući“ aktivnostima ljudske vrste. Ovo se može dokumentovati specifičnim indikatorima koji definišu „zdravlje Planete“, a koji se, nažalost, pogoršavaju: globalni pomor svih životinjskih i biljnih vrsta, uništavanje šuma, destabilizacija bioloških habitata, porast broja bolesti otpornih na antibiotike, nestašica izvora sveže vode, trovanje vode i vazduha, rastuća opasnost od hemikalija, devastacija zemljišta, rapidno opadanje biodiverziteta useva, skoro potpuna zavisnost od „nezdravih“ oblika energije, destabilizacija obrazaca klime na globalnom nivou, umnožavanje oružja za masovno uništavanje.
Ovo su razlozi zbog kojih je u celom svetu, pa i kod nas, sve prisutnija nužnost uvažavanja ekologije i zaštite životne sredine, kao i isticanje svesnosti o ljudskom saučesništvu u propadanju životne sredine koje zahteva nove tipove ponašanja sa ekološkim vrednosnim stavovima. Zato, „ekološka zabrinutost“ treba da bude ugrađena u sve strategije, politike i procese kritične za razvoj društava koja, više nego ikad, imaju potrebu za kvalitetnim ekološkim programima koji sa uspehom „podižu“ sistem vrednosti utičući na poboljšanje nivoa ekološke svesti i menjaju ponašanja u smeru održivosti, ujedno promovišući zaštitu i učešće javnosti u očuvanju životne sredine.

gallery1 gallery1 gallery1
gallery1   

Pin It